Женитба Сењанина Ивана
Синоћ Иве вечерао с мајком
Суха круха и водице хладне,
Ал' је њему говорила мајка:
„А јере се ти нежениш, Иве?“ –
„Немогу се оженити мајко! 5
„У мене су слаби пријатељи,
„А слаб јесам ја на гласу јунак,
„А хрђаво у Сењу ми кажу,
„Да је слабо све код куле моје.“
Онда му је бесједила мајка: 10
„По том тога ти се жени, Иве,
„Ти се жени Диздарком дивојком.“
Ал' је Иве говорио мајци:
„Немогу се с њом женити, мајко!
„Чудо хоће Диздарка дивојка 15
„Да се купи млађаних јунака,
„Кад се њојзи у сватове пође;
„Веће један Крошњићу Никола
„Да сам купи он мало јунака.“
Јопет Иви бесједила мајка: “ 20
„Небудали, Иве дите моје!
„Ти си, Иве, на Николу налик,
„А она ти непозна Николе,
„Ти облачи његово одило,
„А коњика ишћи ти његова, 25
„Мислит’ хоће Диздарка дивојка
„Да ти јеси Крошњићу Никола.“
Када Иве ричи разумио,
Он облачи Никино одило,
Па одлази Крошњићу Николи, 30
Од Николе коња запросио:
„Ој Никола, сладки побратиме!
„Поклони ми данас ђогу свога,
„Ишао бих тражити дјевојке;
„Јучер јесам свога подкивао, 35
„Чаво коња мога обранио,
„Па је мени оронуо доре,
„Па неморе мене носати Иве.“
Мучи Нико ништа недивани.
Кад то чула Николина мајка, 40
Николи је сину говорила:
„Ој Никола, мој једини сине!
„Подај Иви доброга коњика.
„Кад си био ти нејачак, Нико,
„Ивина је теб' хранила мајка. 45
„Докле сам те ја родила, Нико,
„Одмах ме је бола уфатила,
„Држала ме двије годинице,
„Ивина те одхранила мајка
„Тебе с ливом, Иву с десном дојком; 50
„Да ти ишће за посве дорина,
„Мого би га њему поклонити,
„, Да камо-ли само два три дана.“ .
Ту је Нико послушао мајку,
Па му даје свог добра коњика. 55
Кад се Иве коња дочепао,
Зајахује доброга коњика,
Припасује он своје оружје,
Па он иде Фатуни дивојки.
Њега пита остарила мајка: 60
„Камо идеш, Иве дите моје?
„Непитај ме, моја, стара мајко!
„Ја ти идем Фатуни дивојки.“
А њему је бесједила мајка:
„О Ивауе моје дите драго! 65
„Чула јесам и људи ми кажу,
„Да ј' у оног Мује диздарскога,
„Да ј' у њега на гласу дивојка;
„Ти се шећи Муји диздарскому.
„Кад ти дођеш до Мујиних двора, 70
„Пред дворима халата устави,
„На халату оружје остави,
„Па улази Муји диздарскому.“
Кад чу Иве, што му каже мајка,
Јаше коња к Мујиним дворима. 75
Кад дојао коња до дворова,
Он пред двори коња уставио,
На коњика оружје метнуо,
Па ј' халату коњу говорио:
„Ој халате, мој добри коњине! 80
„Ја ти идем Муји диздарскому,
„Ја ти идем њему на диване;
„А ти буди туте пред дворима,
„Па ти гледај туте изпред двора,
„Куда шећу лијепе дивојке, 85
„Хоће л' изаћ Мујина сестрица.“ –
Свакав диван с Мујом диванио,
Онда њему Иве бесједио:
„Ој Мујиша, драги побратиме!
„Ти непиташ: што сам к теби дошо, 90
„Ти непиташ, а ја неказујем;
„Срамота је, казати ти морам:
„Дошо јесам Иве момче младо,
„Није друга, казати ти морам,
„Имадеш-ли к ћерцу јединицу, 95
„Али ћерцу ал' једину сестру,
Коју б' мени поклонити мого?“
Мучи Мујо, ништа недивани.
У те мире ал' ето му сестре,
Ал говори његова сестрица: 100
„Ој ти Мујо, брате мој једини!
„Окле је та незнана делија,
„Што је дошла, за што-ли те пита?“
Ал је њојзи Мујо бесједио:
„Непитај ме, сестрице једина! 105
„Ово ј' дошо Сењанин Иване,
„И он проси тебе сестру за се;
„Бора теби, сестрицо једина!
„Кажи мени, хоћеш поћи за њег'?“
Мучи она, ништа недивани. — 110
Њу ми пита Сењанин Иване:
„Што ти мучиш, лијепа дјевојко!
„Што ти мучиш, муком замукнула!
„Што некажеш, хоћеш поћи за ме?“
Тихо она њему одговара: 115
„Срамота је, казати ти морам,
„Срамота је закон погазити,
„А твојом се ја љубом назвати. –
„Ходи, Иво, ванка из дворова,
И ти види добра ђогу свога.“ 120
Кад изишо Иве из дворова,
Стоји халат, ђе га је свезао,
Ал' му на њем оружја нема.
Поробила Туркиња дивојка,
Однила му с халата оружје. 125
Тихо Иве њојзи бесједио:
„Ој бога ти, лијепа дивојко!
„Кажи мени за моје оружје,
„Немогу га теби поклонити,
„Ван да 'ш мени бити вирна љуба.“ 130
Мучи она, ништа недивани. –
Јопет Иве њојзи бесједио:
„Кажи мени, Туркињо ђевојко,
„Кажи мени за оружје моје;
„Ал' ће сада нами бити друга!“ 135
Ал' бесједи лијепа дивојка:
„Недам теби ја твога оружја,
„Ван да 'ш с Мујом поћи на мегдане.“–
Мисли Иве мисли свакојаке,
Како б' за њу пошо на мегдане, 140
За Туркињу главу изгубити.
Све мислио на једну смислио:
Срамота је, а поћи се мора,
Јер би с њему Туркиња ругала:
Како б' она за њег полазила, 145
Кад ниј' кадар на мегдан изаћи:
Да је јунак и да ј' мегданџија,
Давно би се веће оженио!
Он говори побратиму Муји:
„Ходи. Мујо, мени на мегдане! 150
„Какав ћемо мегдан учинити?
„Ал' с копљима, али с барјацима,
„Ал' јуначким бријеткијем ћордам',
„Ал' се фатати о плећа јуначка,
„Ал' се тући прсим' коњичкима?“ 155
Када Мујо ричи разумио,
Он говори Иви момку младу:
„Ој Иване, драги шуријаче !
„Мегдан ћемо о плећа чинити.“
Ал' је Иве њему говорио: 160
„Нек ми даје твоја вирна селе,
„Нек' ми даде најприје оружје,
„Онда ћу се с тобом мегданати.“
То је она једва дочекала,
И донесе Ивино оружје, 165
Па га даје у Ивине шаке:
„На де, Иве, то твоје оружје!
„Држ' се с Мујом о плећа јуначка!“
Ото Иве једва дочекао,
Па се с њиме о плећа попао. 170
Како га је Иване стегнуо,
Грозно виче Мујо Туре младо:
„Ој Иване, мој зете једини!
„Боље бих ти, Иве, опростио,
„Да си мене Мују обисио, 175
„Нег' да си ме ти тако стегнуо,
„Ка кô да сам ја теби скривио,
„Ал' м' обиси, ал' ми цину ишћи,
„Да одкупим своју русу главу.“
Липо њему Иве бесједио; . 180
„Малу ћу ти ја искати цину:
„Ти дај мени коња од мегдана,
„Кој' је трипут био на мегдану,
„И уз ото три товара блага,
„И дат' ћеш ми своју вирну љубу; 185
„А нећу ти сестрице једине,
„Да је права, неби тог радила,
„Тако б' сутра она и од мене!“
Када њега Иване пуштио,
Он улази у топле подруме, 190
Извади му доброга дорина,
Кој' је трипут на мегдану био,
И уз дору три товара блага.
Када Иве ото измамио
Он му узе превијерну љубу, 195
Пак је меће на добра дорина,
Па он иде свом' бијелом' двору.
Кад дошао до бијелих двора,
Далеко га угледала мајка,
А ближе је њега сусретала, 200
Са коња је Ивана скидала,
И скинула снашицу једину,
За здравље се с њима упитала.
Липо Иве њојзи бесједио:
„Ето ти, мајко, баш Мујине љубе, 205
„Доведох је теби за снашицу,
„Теби снаху, а себи љубовцу!
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
