Ženitba Senjanina Ivana
Sinoć Ive večerao s majkom
Suha kruha i vodice hladne,
Al' je njemu govorila majka:
„A jere se ti neženiš, Ive?“ –
„Nemogu se oženiti majko! 5
„U mene su slabi prijatelji,
„A slab jesam ja na glasu junak,
„A hrđavo u Senju mi kažu,
„Da je slabo sve kod kule moje.“
Onda mu je besjedila majka: 10
„Po tom toga ti se ženi, Ive,
„Ti se ženi Dizdarkom divojkom.“
Al' je Ive govorio majci:
„Nemogu se s njom ženiti, majko!
„Čudo hoće Dizdarka divojka 15
„Da se kupi mlađanih junaka,
„Kad se njojzi u svatove pođe;
„Veće jedan Krošnjiću Nikola
„Da sam kupi on malo junaka.“
Jopet Ivi besjedila majka: “ 20
„Nebudali, Ive dite moje!
„Ti si, Ive, na Nikolu nalik,
„A ona ti nepozna Nikole,
„Ti oblači njegovo odilo,
„A konjika išći ti njegova, 25
„Mislit’ hoće Dizdarka divojka
„Da ti jesi Krošnjiću Nikola.“
Kada Ive riči razumio,
On oblači Nikino odilo,
Pa odlazi Krošnjiću Nikoli, 30
Od Nikole konja zaprosio:
„Oj Nikola, sladki pobratime!
„Pokloni mi danas đogu svoga,
„Išao bih tražiti djevojke;
„Jučer jesam svoga podkivao, 35
„Čavo konja moga obranio,
„Pa je meni oronuo dore,
„Pa nemore mene nosati Ive.“
Muči Niko ništa nedivani.
Kad to čula Nikolina majka, 40
Nikoli je sinu govorila:
„Oj Nikola, moj jedini sine!
„Podaj Ivi dobroga konjika.
„Kad si bio ti nejačak, Niko,
„Ivina je teb' hranila majka. 45
„Dokle sam te ja rodila, Niko,
„Odmah me je bola ufatila,
„Držala me dvije godinice,
„Ivina te odhranila majka
„Tebe s livom, Ivu s desnom dojkom; 50
„Da ti išće za posve dorina,
„Mogo bi ga njemu pokloniti,
„, Da kamo-li samo dva tri dana.“ .
Tu je Niko poslušao majku,
Pa mu daje svog dobra konjika. 55
Kad se Ive konja dočepao,
Zajahuje dobroga konjika,
Pripasuje on svoje oružje,
Pa on ide Fatuni divojki.
Njega pita ostarila majka: 60
„Kamo ideš, Ive dite moje?
„Nepitaj me, moja, stara majko!
„Ja ti idem Fatuni divojki.“
A njemu je besjedila majka:
„O Ivaue moje dite drago! 65
„Čula jesam i ljudi mi kažu,
„Da j' u onog Muje dizdarskoga,
„Da j' u njega na glasu divojka;
„Ti se šeći Muji dizdarskomu.
„Kad ti dođeš do Mujinih dvora, 70
„Pred dvorima halata ustavi,
„Na halatu oružje ostavi,
„Pa ulazi Muji dizdarskomu.“
Kad ču Ive, što mu kaže majka,
Jaše konja k Mujinim dvorima. 75
Kad dojao konja do dvorova,
On pred dvori konja ustavio,
Na konjika oružje metnuo,
Pa j' halatu konju govorio:
„Oj halate, moj dobri konjine! 80
„Ja ti idem Muji dizdarskomu,
„Ja ti idem njemu na divane;
„A ti budi tute pred dvorima,
„Pa ti gledaj tute izpred dvora,
„Kuda šeću lijepe divojke, 85
„Hoće l' izać Mujina sestrica.“ –
Svakav divan s Mujom divanio,
Onda njemu Ive besjedio:
„Oj Mujiša, dragi pobratime!
„Ti nepitaš: što sam k tebi došo, 90
„Ti nepitaš, a ja nekazujem;
„Sramota je, kazati ti moram:
„Došo jesam Ive momče mlado,
„Nije druga, kazati ti moram,
„Imadeš-li k ćercu jedinicu, 95
„Ali ćercu al' jedinu sestru,
Koju b' meni pokloniti mogo?“
Muči Mujo, ništa nedivani.
U te mire al' eto mu sestre,
Al govori njegova sestrica: 100
„Oj ti Mujo, brate moj jedini!
„Okle je ta neznana delija,
„Što je došla, za što-li te pita?“
Al je njojzi Mujo besjedio:
„Nepitaj me, sestrice jedina! 105
„Ovo j' došo Senjanin Ivane,
„I on prosi tebe sestru za se;
„Bora tebi, sestrico jedina!
„Kaži meni, hoćeš poći za njeg'?“
Muči ona, ništa nedivani. — 110
Nju mi pita Senjanin Ivane:
„Što ti mučiš, lijepa djevojko!
„Što ti mučiš, mukom zamuknula!
„Što nekažeš, hoćeš poći za me?“
Tiho ona njemu odgovara: 115
„Sramota je, kazati ti moram,
„Sramota je zakon pogaziti,
„A tvojom se ja ljubom nazvati. –
„Hodi, Ivo, vanka iz dvorova,
I ti vidi dobra đogu svoga.“ 120
Kad izišo Ive iz dvorova,
Stoji halat, đe ga je svezao,
Al' mu na njem oružja nema.
Porobila Turkinja divojka,
Odnila mu s halata oružje. 125
Tiho Ive njojzi besjedio:
„Oj boga ti, lijepa divojko!
„Kaži meni za moje oružje,
„Nemogu ga tebi pokloniti,
„Van da 'š meni biti virna ljuba.“ 130
Muči ona, ništa nedivani. –
Jopet Ive njojzi besjedio:
„Kaži meni, Turkinjo đevojko,
„Kaži meni za oružje moje;
„Al' će sada nami biti druga!“ 135
Al' besjedi lijepa divojka:
„Nedam tebi ja tvoga oružja,
„Van da 'š s Mujom poći na megdane.“–
Misli Ive misli svakojake,
Kako b' za nju pošo na megdane, 140
Za Turkinju glavu izgubiti.
Sve mislio na jednu smislio:
Sramota je, a poći se mora,
Jer bi s njemu Turkinja rugala:
Kako b' ona za njeg polazila, 145
Kad nij' kadar na megdan izaći:
Da je junak i da j' megdandžija,
Davno bi se veće oženio!
On govori pobratimu Muji:
„Hodi. Mujo, meni na megdane! 150
„Kakav ćemo megdan učiniti?
„Al' s kopljima, ali s barjacima,
„Al' junačkim brijetkijem ćordam',
„Al' se fatati o pleća junačka,
„Al' se tući prsim' konjičkima?“ 155
Kada Mujo riči razumio,
On govori Ivi momku mladu:
„Oj Ivane, dragi šurijače !
„Megdan ćemo o pleća činiti.“
Al' je Ive njemu govorio: 160
„Nek mi daje tvoja virna sele,
„Nek' mi dade najprije oružje,
„Onda ću se s tobom megdanati.“
To je ona jedva dočekala,
I donese Ivino oružje, 165
Pa ga daje u Ivine šake:
„Na de, Ive, to tvoje oružje!
„Drž' se s Mujom o pleća junačka!“
Oto Ive jedva dočekao,
Pa se s njime o pleća popao. 170
Kako ga je Ivane stegnuo,
Grozno viče Mujo Ture mlado:
„Oj Ivane, moj zete jedini!
„Bolje bih ti, Ive, oprostio,
„Da si mene Muju obisio, 175
„Neg' da si me ti tako stegnuo,
„Ka kô da sam ja tebi skrivio,
„Al' m' obisi, al' mi cinu išći,
„Da odkupim svoju rusu glavu.“
Lipo njemu Ive besjedio; . 180
„Malu ću ti ja iskati cinu:
„Ti daj meni konja od megdana,
„Koj' je triput bio na megdanu,
„I uz oto tri tovara blaga,
„I dat' ćeš mi svoju virnu ljubu; 185
„A neću ti sestrice jedine,
„Da je prava, nebi tog radila,
„Tako b' sutra ona i od mene!“
Kada njega Ivane puštio,
On ulazi u tople podrume, 190
Izvadi mu dobroga dorina,
Koj' je triput na megdanu bio,
I uz doru tri tovara blaga.
Kada Ive oto izmamio
On mu uze previjernu ljubu, 195
Pak je meće na dobra dorina,
Pa on ide svom' bijelom' dvoru.
Kad došao do bijelih dvora,
Daleko ga ugledala majka,
A bliže je njega susretala, 200
Sa konja je Ivana skidala,
I skinula snašicu jedinu,
Za zdravlje se s njima upitala.
Lipo Ive njojzi besjedio:
„Eto ti, majko, baš Mujine ljube, 205
„Dovedoh je tebi za snašicu,
„Tebi snahu, a sebi ljubovcu!
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
