◄   УГЛЕД 10 УГЛЕД 11. УГЛЕД 1   ►



УГЛЕД 11.



ДЕВОЈКА, ПРЕЂАШЊА

ДЕВОЈКА: А гле кумаче!

КУМАЧА (трчи јој, па се пољуби): Боже, па крије, крије, као да ће јој ко преотети!

ДЕВОЈКА: Богами, нисам ни знала.

КУМАЧА: Море, је ли млад, је ли леп?

ДЕВОЈКА: Мани га врагу, велики је.

КУМАЧА: Ћути, лудо, шта ће ти прапорац.

ДЕВОЈКА: Ђаво га знао, нисам нимало задовољна.

КУМАЧА: Бре, благо теби, кад се удајеш!

ДЕВОЈКА: Е, благо да! Море, док си девојка, бар знаш што живиш; а кад се удаш, богзна како ће те муж држати.

КУМАЧА: Е, мани врагу, опет је боље кад си удата! Своја си госпођа и себи радиш. А овако код оца...

ДЕВОЈКА: Сад како му је, тако му је!

КУМАЧА: Море, кад ће бити свадба?

ДЕВОЈКА: Ђаво га знао.

КУМАЧА: Ваљда нас нећеш ни у сватове звати.

ДЕВОЈКА Е, нећу да!

КУМАЧА: Море, па после да нам кажеш како се с мужем живи.

ДЕВОЈКА: Чекај док се и ти удаш, пак ћеш видити.

КУМАЧА: Ја потрчала да ти помогнем. Знам да си забуњена.

ДЕВОЈКА: Е, забуњена да!

КУМАЧА: Море, чудно је кад се девојка удаје. Мене је једанпут један просио, па нисам могла три ноћи да спавам.

ДЕВОЈКА: А мени није ништа.

КУМАЧА: Море, немој заборавити кад пођеш на венчање да ме повучеш.

ДЕВОЈКА: Нећу, само се ти нађи око мене.

КУМАЧА: И да спавам пре венчања код тебе - оћеш?

ДЕВОЈКА: Зашто не, бар ћеш ме очешљати.

КУМАЧА (загрли је): Ју, благо теби, кад се удајеш!


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.