Женидба и удадба/10
- УГЛЕД 10.
ДЕВОЈЧИНА КУМАЧА И ПРЕЂАШЊА
МАТИ: О, Персо! Откуд ти тако?
КУМАЧА (пољуби је у руку): Ето и ја наканила се да видим шта ради Јулка.
МАТИ: Баш си добро дошла, довече је Јулкин прстен.
КУМАЧА: Је л истина? А ја сам чула нешто.
МАТИ: Од кога си чула?
КУМАЧА: Та већ говоре сви.
МАТИ: Кад бр’?
КУМАЧА: Е, ви знате какав је свет. - Је л’ добра прилика?
МАТИ: Врло добра. Баш сам задовољна.
КУМАЧА: Но, то ми је особито мило.
МАТИ: А шта ће, доста је и пробирала.
КУМАЧА: Та пробирати, то није ништа.
МАТИ: Ајде; па да гледамо после и тебе.
КУМАЧА: Е, за мене има јошт времена.
МАТИ: Шта има времена, треба да гледаш за себе. Доста си браћу служила.
КУМАЧА: Та. - А гди је Јулка?
МАТИ: Е - Јулка ти се забунила. Знаш како је.
КУМАЧА: Остаћу да јој помогнем. Само да јавимо мами.
МАТИ: Богами, баш добро. Ајде, скини ту мараму велику и рукавице, сад ће и Јулка доћи. (Одлази.)
КУМАЧА (скинула мараму, па се гледа на огледалу): А шта мени фали?
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|