Ženidba i udadba/10
- UGLED 10.
DEVOJČINA KUMAČA I PREĐAŠNjA
MATI: O, Perso! Otkud ti tako?
KUMAČA (poljubi je u ruku): Eto i ja nakanila se da vidim šta radi Julka.
MATI: Baš si dobro došla, doveče je Julkin prsten.
KUMAČA: Je l istina? A ja sam čula nešto.
MATI: Od koga si čula?
KUMAČA: Ta već govore svi.
MATI: Kad br’?
KUMAČA: E, vi znate kakav je svet. - Je l’ dobra prilika?
MATI: Vrlo dobra. Baš sam zadovoljna.
KUMAČA: No, to mi je osobito milo.
MATI: A šta će, dosta je i probirala.
KUMAČA: Ta probirati, to nije ništa.
MATI: Ajde; pa da gledamo posle i tebe.
KUMAČA: E, za mene ima jošt vremena.
MATI: Šta ima vremena, treba da gledaš za sebe. Dosta si braću služila.
KUMAČA: Ta. - A gdi je Julka?
MATI: E - Julka ti se zabunila. Znaš kako je.
KUMAČA: Ostaću da joj pomognem. Samo da javimo mami.
MATI: Bogami, baš dobro. Ajde, skini tu maramu veliku i rukavice, sad će i Julka doći. (Odlazi.)
KUMAČA (skinula maramu, pa se gleda na ogledalu): A šta meni fali?
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|