Жалостан пастир
Пастиру младу, што ти је сада,
Да тако снужден стојиш на бр'јег?
Или ти фали од твога стада,
Ил' те жалости тај б'јели сн'јег?
До сада пјесма твоја се чула,
Из твоје фруле умилни пој:
А сад на мах ти већ умукла, -
Што ти се деси, пастирче мој.
Ах! није мене жалост ни туга,
Јер ја сам вичан од сн'јега тог;
А стадо моје из овог луга,
Не фали мене од броја свог.
Но ми је срце стог оболело,
Јер ми се драга изсели сад.
Да пасе стадо у друго село,
Зато ме мори жалост и јад.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
Бар (Црна Гора) 1898., М. Јововић, „Словански свет “, број 16., у Бечу, 30. августа 1898., стр. 244. – 245.