Žalostan pastir
Pastiru mladu, što ti je sada,
Da tako snužden stojiš na br'jeg?
Ili ti fali od tvoga stada,
Il' te žalosti taj b'jeli sn'jeg?
Do sada pjesma tvoja se čula,
Iz tvoje frule umilni poj:
A sad na mah ti već umukla, -
Što ti se desi, pastirče moj.
Ah! nije mene žalost ni tuga,
Jer ja sam vičan od sn'jega tog;
A stado moje iz ovog luga,
Ne fali mene od broja svog.
No mi je srce stog obolelo,
Jer mi se draga izseli sad.
Da pase stado u drugo selo,
Zato me mori žalost i jad.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milo Jovović, umro 1916, pre 108 godina.
|
Bar (Crna Gora) 1898., M. Jovović, „Slovanski svet “, broj 16., u Beču, 30. avgusta 1898., str. 244. – 245.