Еј, несрећо...
| Еј, несрећо... Писац: Лаза Костић |
Еј, несрећо...
Е ј, несрећо земљо,
ти блудницо светска,
пунија си греха
него што си песка.
Та то нису горе,
то планине нису
што се тамо модре
у големом низу;
већ маснице то су
твога грешног тела,
бог је тебе шибô
за прецрна дела.
Летећи по свету
у мукама љутим,
маснице си гнојем
нагнојила жутим;
маснице су много
примамиле псето,
да ти лижу тело,
рањаво, проклето.
Они лижу твоје
скупоцено блато,
лижући се теше:
то је, веле, злато.
Еј, несрећо земљо,
ти блудницо светска,
пунија си греха,
него што си песка.
Извори
уреди- Антологија српске књижевности [1]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Лаза Костић, умро 1910, пре 114 година.
|