Ej, nesrećo...
Pisac: Laza Kostić



Ej, nesrećo...

E j, nesrećo zemljo,
ti bludnico svetska,
punija si greha
nego što si peska.

Ta to nisu gore,
to planine nisu
što se tamo modre
u golemom nizu;

već masnice to su
tvoga grešnog tela,
bog je tebe šibô
za precrna dela.

Leteći po svetu
u mukama ljutim,
masnice si gnojem
nagnojila žutim;
masnice su mnogo
primamile pseto,
da ti ližu telo,
ranjavo, prokleto.

Oni ližu tvoje
skupoceno blato,
ližući se teše:
to je, vele, zlato.

Ej, nesrećo zemljo,
ti bludnico svetska,
punija si greha,
nego što si peska.


Izvori

uredi
  • Antologija srpske književnosti [1]


 
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Laza Kostić, umro 1910, pre 114 godina.