Епитафи у драгачевским селима: Трешњевица

Епитафи у драгачевским селима: Трешњевица су сведочанства преписана са старих надгробних споменика у селу Трешњевица (Општина Ариље).

Трешњевица – Поље

Споменик Миловану Раковићу (†1850) (Трешњевица – Поље)

Овде почива раб божии

МИЛОВАН РАКОВИЋ

Жител С: Црешњевице

Поживе 50. Год.

и Бист главни Кмет

примиритељног. Суда

и коиои подобиу 12 ст Г.:

Судио и при свакои Чести

Умро Сеп: 21-ог 1850 Г:

МИЛОВАНЕ

Бог да ти Душу Опрости

и лакати Матера Земља

која те покрива:

Ово камене дао градити

твои Син Живота Р:

А писа и реза

Радосав Чикириз

из Села Ртију.

1850. Г:^[a]

Споменик Николи Тодоровићу (†1850) (Трешњевица – Поље)

Овде почива

Раб Божии

НИКОЛА ТОДОРОВИЋ

от села Црешњевице

поживе 33, Г:

и умре 12. Ноемвра 1850. Г.

Споменик Миловану Танасковићу (†1864) (Трешњевица – Поље)

Овде почива раб

МИЛОВАН ТАНАСКОВИЋ

Ж. Тре.

П: 40 Г.

пре. 6 јуни 1864 Г.

Споменик Љубомиру Новитовићу (†1875) (Трешњевица – Поље)

Приђи ближе мили читатељу,

труда свога немој пожалити,

тужни овај спомен прочитати,

те ти види ко овде почива,

мртво тело на даљини бива,

Ра[б] Бо[жи]

ЉУБОМИР НОВИТОВИЋ

из Трешњевице

бив: тобџија 4 чете I батаљона

градског Артиљеријског пука у Нишу,

кои поживи 20. г.

умро 18. маја 1875.

Бог да му душу прости

Сп. подиже Rанко

и Драгомир Новичић

Споменик Миловану Ненадићу (†1876) (Трешњевица – Поље)

Приђи ближе

мили Српски Роде

те прочитај спомен овај

ја одок с овог света

Оваи Биљег Показује

Пред Собом Сарањено Тело

Почившег

МИЛОВАНА НЕНАДИЋА

из Трешњевице

Краброг Воиника Прве Класе

Баталијона Драгачевског

Кои Поживи 24. Г.

умре 6. Деценбра 1876. г.

Смрт му била од Ране

добивене у Рату на Боином Пољу

Оваи спомен подигошему

Браћа његова

Споменик Стефану Павловићу (†1876) (Трешњевица – Поље)

Ој путниче чекни мало,

не пожали труда свога

што ћеш стати и читати

биљег овај,

реци бог да прости душу

СТЕФАНА ПАВЛОВИЋА

из Трешњевице

храброг војника друге класе

Баталијона Драгачевског

кои је у 42. Г. од живота свога

јуначки борећи се противу турака

у рату под књазом

МИЛАНОМ IV Обреновићем

бранећи славу и слободу

своје браће срба

не одступајући испред турске силе

пред војском Србском

погинуо на шиљбоку на Борју

24. јуна 1876.Г.

Овај знак подиже му

супруга Савка

и синови Крста и Драгутин

са браћом

Споменик Божи Раковићу (†1876) (Трешњевица – Поље)

Овај знак показује

вјечну успомену поч.

БОЖА РАКОВИЋА

из Трешњевице

бив. војника друге класе

баталијона драгачевског

којије у 24 Години

Младости своје

борећисе против Турака

за Славу и Слободу Србије

погинуо у битци код Пазара

27. јуна 1876. Г.

Бог да му душу прости

Споменик овај из велике жалости

подигоше своме једином сину

Тужни Родитељи Дамњан и Спасенија.

с коим да се место сина теше

Споменик Ивану Ненадићу (†1883) (Трешњевица – Поље)

С леве стране

за Гробом Брата своег

МИЛОВАНА

на један корак улево

почивају Сарањене Кости

ИВАНА НЕНАДИЋА

овд. Бив. Војника

VI-те Пољске Батерије

1 Артиљеријског пука

кои 13 месеци

у гарнизону у Крагујевцу

одслужио гди се и разболео.

Трудом браће своје

донешен је болестан кући

гди је трећи дан умро

4 Априла 1883. Г.

у 23 год. живота свог

Овај спомен подигоше

браћа его Микан и Петар

и ожалошћена Мајка Цмиљана

Споменик Јовани Алексић (†1888) (Трешњевица – Поље)

Овде почива

ЈОВАНА

Супруга мића алексића:

поживи 55 Год.

умре. 14. јулија 1888 Г.

Спомен подиже

њен зет Чедо

и кћер ружица

Споменик Вукадину Новитовићу (†1892) (Трешњевица – Поље)

Пред Овим Ладним Спомеником

Почивају Смртни Остатци

раба Божијег

ВУКАДИНА НОВИТОВИЋА

из Добрача

Бившег Трговца

и преседника општине Добрача

кои поживи 46 год.

а погинуо од зликоваца

17 Маија 1892. Г.

Бог да му душу прости

Овај Спомен Подигоше Му

Синови Тикомир. Божо и Александар

и суруга Стоја

Јеша ћер Вукадинова

умре од 18 мес. 1884. Г

Писа Љубо Кукић

Из Лисица чикириз

Споменик Љубомиру Тодоровићу (†1914) (Трешњевица – Поље)

ЉУБОМИР ТОДОРОВИЋ

из Трешњевице

војник 3 чете I бат. 5 пеш. Пук.

ратовао је са турском

и бугарском војском.

Поживи 30 Г:

и борећи се са аустријанцима

погибе на Мачковом камену 1914 Г.

Тамо је и сарањен

Бог да му душу прости

Спомен му подижу синови

Јовиша Драгиша

и жена миљојка

Споменик Љубомиру Станимировићу (†1914) (Трешњевица – Поље)

Ој Србине мили роде

умољено стани мало овде

не пожали труда твога

већ помени брата свога

ЉУБОМИР СТАНИМИРОВИЋ

из Трешњевице,

он поживи 25. г.

а учествова у борби у 1912-13-14. г.

и погибе на потесу код Шапца

од непријатеља бранећи

своју Отаџбину 15-8-1914. г.

Бог да му душу прости

Овај спомен сподиже му

ожалошћена мати милица

Споменик Александру Новитовићу (†1914) (Трешњевица – Поље)

АЛЕКСАНДАР В. НОВИТОВИЋ

из Трешњевице

7 јула 1913 г. погинуо је

храбро борећи се са Бугарима

на положају Грамада – Власина

у 26 год. своје младости;

А као војник

3. ч. I б. X-ог пука I позива.

После три месеца

његово је тело пренето

са положаја и

12 октомбра овде сахрањено.

Бог да му душу прости.

Слава му.

Споменик Тикомиру Новитовићу (†1914) (Трешњевица – Поље)

Наредник

ТИКОМИР В. НОВИТОВИЋ

из Трешњевице,

20 новембра деветсточетрнаесте

погинуо је храбро борећи се

против Аустријанаца

на положају Гојна Гора,

у 37-ој год. Своје младости,

а као водник 1 ч.

I-ог бат. Допунског пука

Шум. дивизије II позива.

Са положаја пренет је

14 децембра исте године.

Овде сахрањен.

Бог да му душу прости.

Слава му (...)

Споменик Стоји Новитовић (†1915) (Трешњевица – Поље)

СТОЈА

супруга Вукадина Новитовића,

бив. трговца из Трешњевице,

15 априла 1915 године

подлеже смрти у 56 год. своје старости

немогав одолети превеликом болу

за своја два погинула сина

који поред ње почивају...

Споменик Стојку Сретеновићу (†1915) (Трешњевица – Поље)

Овај спомен

показује храброг ратника

СТОЈКА СРЕТЕНОВИЋА

из Трешњевице

бив. војника 3 чете I бат. X пук

који у 22 Год. младости своје

борећи се са непријатељима

разболи се у Мокром лугу

и умро у болници у нишу

15. Ап. 1915. год.

Овај спомен сподиже му

брат радомир и сна Челка

Споменик браћи Мирковић: Миленку (†1915), Божидару (†1915) и Здравку (†1915) (Трешњевица – Поље)

Овај знак за три брата рођена

МИЛЕНКО рођен 1888. Г.

БОЖИДАР рођен 1890. Г.

ЗДРАВКО рођен 1892. Г.

као бивши војници

X-ог пеш. пука I позива.

Борећи се за Отаџбину

и веру Срп: народа:

погибоше за време

Ср. Евакуације

на жалост својих у 1915. Г.

Слава им

Спомен овај подигоше им

тужни Отац Вуле Мирковић

са унуцима

Алексом Добривојем и Момчилом

Трешњевица – Корићани

Споменик Ђурђији Ђоковић (†1849) (Трешњевица – Корићани)

ЂУРЂИЈА

супруга Рада Ђоковића

поживи 35. Г.

умре 6ог октомвра 1849. Г.

Споменик Новаку Ивановићу (†1849) (Трешњевица – Корићани)

НОВАК ИВАНОВИЋ

житељ трешневички

поживе 30. Г:

умре 23 декембра 1849.

Споменик Јанку Корићанцу (†1863) (Трешњевица – Корићани)

Овде почива

раб Божии

ЈАНКО

син Вучете Богд: Корићанина

Бивши терзија

поживи 22 Год:

Умре 22. јулија 1863. године

Споменик невести Мијојли Јовановић (†1866) (Трешњевица – Корићани)

Овде Почива

Млада од 11 неђе:

МИЈОЈЛА

супруга Иована Иовановића

А кћи Василија Ђоков:

из: с: Трешне.

пож. 20. Г:

Умре 14-г Јану. 1866. Г:

Ови Крс: ударио Отац

Споменик стогодишњем Илији Вучићевићу (†1866) (Трешњевица – Корићани)

Старац

ИЛИЈА ВУЧИЋЕВИЋ

из Трешњевице

коие воево

карађорђеве краине

пожив. 100 Г.

престависе 1 Марта 1866 Г.

ови Крс[т] уда[ри]

син Тодор Его

Споменик Богдану Корићанцу (†1866) (Трешњевица – Корићани)

Овде Почива

Раб Божии

БОГДАН КОРИЋАНАЦ

из села Трешњевице

бивши терзија

Поживи 79 г.

умре 12. Апр. 1866 г.

Оваи Крст Ударише:

синови Его

Вучета и Љубисав и Иван

Споменик Станици Ђоковић (†1895) (Трешњевица – Корићани)

Овде је СТАНИЦА

Супруга Гаврила Ђоковића

поживи 68 Г.

А умре 25 декем. 1895. Г.

Споменуе син Раде

Трешњевица – Поледице

Споменик Аксентију Павловићу (†1848) (Трешњевица – Поледице)

1848

овде е

младенац

АКСЕНТИЕ ПАВЛОВИЋ

престависе от 3 г.

Споменик Милосаву Павловићу (†1848) (Трешњевица – Поледице)

1848

овое младенац

МИЛОСАВ ПАВЛОВИЋ

поживи 5 година

А престависе

15 октоврија месеца

Споменик Шћепану Николићу (†1853) (Трешњевица – Поледице)

Овде почива раб Б.

ШЋЕПАН НИКОЛИЋ

Жител Трешњевички

поживи 20 Г.

А умре 12 марта 1853 Г.

писање плати

никола Лукић

Споменик шестогодишњој Ђурђији (†1853) (Трешњевица – Поледице)

овде почива

раб божи

младенац

ЂУРЂИЈА

поживи 6 лета

пре 14 Марта 1853

Споменик Миловану Груичићу (†1855) (Трешњевица – Поледице)

Овде почива

Раб Бож:

МИЛОВАН ГРУИЧИЋ

Ж: села Трешњевице

поживи 27: Г.

А умре 7. Марта 1855: Г.

оваи крс удари

Иована мужу с њином

малолетном децом

Споменик Стефану Радуловићу (†1855) (Трешњевица – Поледице)

СТЕФАН РАДУЛОВИЋ

жител и маистор

трешневички

поживи 28. г.

умре 18. априла 1855.

Споменик Вучићу Станојевићу Поледици (†1861) (Трешњевица – Поледице)

Овде почива

раб божии

ВУЧИЋ СТАНОЕВИЋ ПОЛЕДИЦА

жител црешневачки

поживи 65. Г.

престависе 13 јануара 1861. Г.

Оваи спомен. Подижему

син Его Иоксим

Споменик Грујици Петрову Поледици (†1862) (Трешњевица – Поледице)

Овде почива Раб Божи

ГРУИЦА ПЕТРОВ: ПОЛЕДИЦА

из Црешневице

поживи 80 Г:

и умре 12 Септембра 1862. Г:

крст оваи подигошему

унуци Его Алекса Вилиман

и Дамјан павловић из радалева

Споменик невести Петрији Вуловић (†1864) (Трешњевица – Поледице)

Овде почива раба божија

ПЕТРИЈА

кћер петра Јоловића

и матере Стоике из села Лисе:

и даде Стоика Петрију од 14. Година

своме ујаку Николи Лукићу

Кмету Црешњевичком

да му буде меште кћери свое:

поживи Петрија код Николе 4. Г:

и испросисе 18. Августа 1863. Г:

за Илију Вуловића у то село

одведе се Петрија 9. Јануара 1864. Г.

те болова у свом дому од Светог Сретена

и доведе е баба нена Станоика

супруга Николина код поочима Николе

и ту код свог поочима меште рода

Петрија престависе у вечнот

6. фебруара исте године

Бог да иој душу прости

спомен оваи удари Никола Петрији

као своиои ћери

за нену вечну послушност,

са своим синовима Јанка и Ђорђа

Споменик Петрији Лукић (†1873) (Трешњевица – Поледице)

Овде почива

Раба Божија

ПЕТРИЈА

кћер Николе Лукића

и матере Станоике

Поживи 18. Г:

27. Августа 1873. Г:

Болова 4 месеца

Ови спомен подигоше

нени Родитељи

Споменик Ивану Миливојевићу (†1877) (Трешњевица – Поледице)

Овде почива раб божи

ИВАН МИЛИВОЕВИЋ

писар обштине Мирос:

поживи 32. Г:

умро 7. ноемра 1877. Г:

ови билег подигоше

браћа Его:

Споменик Поледицама: браћи Милићу (†1915) и Микаилу (†1915) (Трешњевица – Поледице)

Спомен

МИЛИЋА ПОЛЕДИЦЕ

из Трешњевице

Војника X-ог кадровачког пука

који поживи 23 год.

а погибе на Космају

Борећи се са аустријанском војском

за своју отаџбину

15. феб. 1915. г.

и Брата му

МИКАИЛА

војник X-г кадровачког пука

који поживи 22 год.

а умро од тифуза

15. феб. 1915. у приштини

Спомен им сподигоше

на очином гробу КОСТИНОМ

мајка Стана сестра Крстина

и зет Павле Ђоковић

Споменик Радошу Поледици (†1916) (Трешњевица – Поледице)

РАДОШ ПОЛЕДИЦА

из Трешњевице

војник сталног кадра

који је тешко рањен

и на жалост својих

умро је 1916. Г.

у Француској Болници,

који славно положи

свој млади живот

за добро своје Отаџбине

и Ослобођење Срп. Народа

Борећи се херојски,

Слава му

Спомен овај Сподигоше му

Ожалошћен Отац Илија

и мати Ружица

Споменик Милану Поледици (†1924) (Трешњевица – Поледице)

Спомен

МИЛАНА ПОЛЕДИЦЕ

из Трешњевице,

војника 13. ч: 4. Б: 31. пука

Покосига Војна клета

те га узе са овога света

кад најлепше цвета

у 22 лета

А умре у клетој болници

у Митровици

на поласку својој кући

8. дец: 1924. год.

Бог да му душу прости

Спомен подигоше му

Браћа Будимир Велимир

Синиша Стојан

и сна Радојка

Крајпуташи

Споменик браћи Јањић: Новаку (†1912), Стојадину (†1918) и Јовану (†1916) (Трешњевица)

Три рођена брата:

НОВАК, СТОЈАДИН и ЈОВАН

дични синови Тома Јањића из Трешњевице.

И то

НОВАК

војник 3 чете, I Батаљона, 10 пука I позива

погинуо у борби са Бугарима и Арнаутима

6 децембра 1912 године у Тирани

у својој 23 години.

СТОЈАДИН

војник 3 чете, 2 батаљона II пука I позива,

од добивених рана у борби

на Солунском фронту

умро је 23 октобра 1918 године

у Косовској Митровици

у својој 23 години.

ЈОВАН

војник II митраљеског одељења

24 пука I позива, погибе у борби са Немцима

14 октобра 1916 године код Веле-Села

у својој 21 години.

Напомене

1. Споменик крсташ и мермерна плоча.

Извор

• Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.