Др (комедија у четири чина)/50
XIX
ЖИВОТА, МАРА, МИЛОРАД, СЛАВКА која води ПЕПИКУ и ПРЕЂАШЊИ
СВИ (који долазе упадају узбуђени): Шта је, забога?
ЖИВОТА: Ко то виче?
СОЈКА: Господин хоће да нас избаци из ваше куће!
ВЕЛИМИР (кад спази Пепику, потрчи к њему, узме га у наручје и загрли)
КЛАРА (прилази Славки и објашњава јој ствар) ЖИВОТА: Како да вас избаци, зашто да вас избаци?
СОЈКА: Као што вам је познато, газда Живота, ми смо дошли овде да разговарамо о закупу ваше куће у Молеровој улици. Рекли су нам да причекамо у оној соби, јер сте ви моментално заузети у породици. Ми смо чекали и једног тренутка, кад смо отворили врата да видимо јесте ли већ овде, сагледали смо скандалозну сцену (Показује на Клару) Госпођа је ваша снаја, зар не?
ЖИВОТА (збуњен): Па како да кажем.... јесте... дабоме да јесте...
ГЂА ДРАГА (која је била у дубини те је Живота није ни спазио, тргне се): Како? (Прилази напред)
СОЈКА: Дакле, затекли смо вашу снају у загрљају са овим господином.
ЖИВОТА: То је ужасно, па то је неверство! Ја не дозвољам да се моја кућа, мој углед, мој образ на такав начин каља. То је срамота! Молим вас, будите ми сведоци!
СОЈКА: О, врло радо!
ВЕЛИМИР (запрепашћен, Мари и осталима): Шта је ово, забога?
ГЂА ДРАГА (прилази Животи): И ја сам била присутна, дакле и мене можете сматрати за сведока.
ЖИВОТА (запрепасти се кад је види): Ви? Шта ћете ви овде?
ГЂА ДРАГА: Дошла сам да сазнам један нечувени скандал. Дакле, ваш син је одиста жењен?!
ЖИВОТА (збуњен): Ама није жењен!
ГЂА ДРАГА: И ви се малопре, пријатељ- Благоје, заклесте на јеванђеље!
БЛАГОЈЕ: Шта знам ја...
ГЂА ДРАГА: Шта значи ово, газда Живота? ЖИВОТА: Ама, не значи ништа, видећете да не значи ништа.
ГЂА ДРАГА: Ја сам, дакле, изиграна. Срамота! И то, је л`те, вашој части и вашем угледу доликује?
ЖИВОТА (очајан): Ама, чекајте забога!
ГЂА ДРАГА: И што сте са мном терали спрдњу и ви и овај мој вајни пријатељ Благоје, то још тако, али немојте се варати да ће вам то тако олако проћи и то што сте терали спрдњу са поштовања достојним домом једног министра.
ЖИВОТА: Ама, чекајте, забога, полако! Објасни јој ти Благоје.
ВЕЛИМИР: Ја ћу вам објаснити, госпођо!
ЖИВОТА: Ти да ћутиш, ти си својим поступком укаљао част ове куће, ти си разорио један срећан брак!
МАРА: Али забога, Живота!
ЖИВОТА: Ти да ћутиш!
ГЂА ДРАГА: И не разумем само како је ваш син, осрамоћени супруг, на све то равнодушан.
МИЛОРАД (смеје се и слеже раменима): Шта се мене све то тиче?
ЖИВОТА: Па тебе се не тиче, дабоме, али мене се тиче! (Сојки) Дакле, молим вас, ја рачунам на вас као сведоке! (Гђи Драги)А ви ћете се на крају крајева уверити да мој син није жењен.
СОЈКА: Како није жењен?
ЖИВОТА: Ама. Жењен је, немојте молим вас да ме буните! За вас је жењен, за госпођу није жењен!
ГЂА ДРАГА: Тако?!? Но, то ми се допада!!!
КЛАРА (очајно Славки): Забога, госпођице, шта је све ово, шта се дешава?
СЛАВКА: Видећемо, умирите се!
ГЂА ДРАГА: Ја бих вас молила, господине, пре него што се удаљим, да ми кажете шта ћу рећи господину министру.
ВЕЛИМИР: А ја бих вас молио за објашњење шта је све ово што се догађа.
СОЈКА: А ја бих вас молила...
ЖИВОТА (збуњен, сплео се и не уме да се снађе): Ама чекајте! О, брате, навалили сте, те ја бих вас молио ово, те ја бих вас молио оно. Полако, брате, све ћу вам објаснити. Дакле, ево у чему је ствар. (Благоју) Шта ме гледаш, ког ђавола, што и ти не зинеш да објасниш ствар!
БЛАГОЈЕ: Па не знам...
ЖИВОТА: Па не знаш, дабоме! Кад не знаш шта се плетеш ти да објасниш! Пусти мене да ја објасним, немој се ти мешати. Дакле, шта сам оно хтео?... (Сојки) Ви сте дошли за онај стан у Молеровој улици. Леп је то стан, има предсобље, три паркетиране собе са каљевим пећима, собу за оставу, за млађе, кухињу, вешерницу и све остало. Кућа је сасвим сува, то вам гарантујем, а сунчана је страна, верујте...
ВЕЛИМИР: Али оставите то, друго ми вас питамо!
ЖИВОТА: Ама шта имаш ти мене да питаш? Зар ти ми замесио све ово па сад ти мене да питаш!
ГЂА ДРАГА: Па и ја сам вас питала.
ЖИВОТА: Па дабоме, вама и хоћу да одговорим. Кад одете, дакле, господину министру, а ви га, молим вас, поздравите са моје стране. Реците му да га ја необично ценим и поштујем.
ГЂА ДРАГА: Али ко вас то пита! Шта ћу ја њему да кажем?
ЖИВОТА: Реците му...Реците му... Дедер, Благоје, шта да му каже...?
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|