Др (комедија у четири чина)/25
VIII
ЖИВОТА, МАРА, МИЛОРАД
ЖИВОТА (вади из џепа листиће које му је дао Велимир и прегледа их, кад Мара и Милорад наиђу, диже главу): Дође ли? Имам с тобом важан разговор.
МИЛОРАД (држи у руци једне новине): Имам и ја са вама. (Показујући новине) Шта је ово, оче? Шта ви радите, ако Бога знате?
ЖИВОТА: Шта радим?
МИЛОРАД: Па како шта? Новине доносе да ја држим предавање, да је стигао доктор Рајсер нарочито због тог предавања, да ће присуствовати...
ЖИВОТА: Па јесте, брате, то је истина. Чим пишу новине, мора да је истина. МИЛОРАД: Шта је истина? ЖИВОТА: Истина је, на пример, да је стигао доктор Рајсер.
МИЛОРАД: Ал није истина да ћу ја држати предавање.
ЖИВОТА (Мари): Ето га! Видиш ли какав је? Кажем ја теби. (Милораду) Слушај, синко, што ћу ти казати. Као што видиш, новине већ пишу о томе, и ми не можемо сад друкчије, морамо одржати ово предавање.
МИЛОРАД: Ама, какво предавање, побогу, оче, шта вам је?
ЖИВОТА (Мари): Ето га! Видиш ли какав је? Кажем ја теби! (Милораду) Знам ја да теби није до предавања, али знаш има ствари које човек, хтео не хтео, мора да испуни. Сутра ће посетити твоје предавање најугледнија публика; доћи ће, на пример, супруга министра саобраћаја, па ће доћи њена ћерка, и још много других угледних особа са кћерима. Не можемо ми таквој публици рећи: господин доктор неће да држи предавање.
МИЛОРАД: Можемо, јер никоме ја нисам дао реч да ћу држати предавање.
ЖИВОТА: Ти ниси, али сам ја дао реч.
МИЛОРАД: Е па, кад сте ви дали реч, ви држите и предавање.
ЖИВОТА: Па ја да сам доктор филозофије, ја бих га и држао, не бој се!
МИЛОРАД: А ко је доктор фолозофије?
ЖИВОТА: Па ти!
МИЛОРАД: Та идите, молим вас! Престаните већ једанпут да се спрдате с тим. Нити сам ја доктор, нити сам способан да држим какво предавање.
ЖИВОТА: Што се способности тиче, то се не брини ти, то је моја брига, а што се предавања тиче, ево! (даје му рукопис)
МИЛОРАД: Задржите то себи, мени није потребно.
ЖИВОТА: Слушај, молим те, овде је твоја срећа у питању. (Мари) Па проговори и ти штогод, што си се смрзла?
МАРА: Шта да проговорим, дете је паметно, послушаће те!
ЖИВОТА: А не тиче се само среће, него и части. Разумеш ли, част је у питању?
МИЛОРАД: Чија част?
ЖИВОТА: Твоја!
МИЛОРАД: Оставите ви моју част на миру! Шта се вас тиче моја част?
ЖИВОТА: Па добро, и да оставим твоју част, ал моја част, моја је част у питању!
МИЛОРАД: А, тако дакле! Кад је ваша част у питању, онда ја треба да вас спасавам, а кад је моја част у питању, а ви ни да чујете. (Мари) Молим те, мама, јуче сам га молио и преклињао да ми да десет хиљада, у питању је моја част, а он ни да чује. ЖИВОТА: Па дабоме, кад тражиш десет хиљада динара. Каква је то част која кошта десет хиљада динара?
МИЛОРАД: Него?
ЖИВОТА: Каквих десет хиљада динара? Радио сам ја с тим артиклима, па знам ваљда вредност једне части. Каквих десет хиљада динара!
МИЛОРАД: Па добро, не мора бити, ал онда немојте тражити од мене да вашу част спасавам.
ЖИВОТА: А кад бих ти дао десет хиљада динара, ти би одржао предавање, је ли?
МИЛОРАД: Па...морао бих...
ЖИВОТА: Спусти ти мало, много је десет хиљада.
МИЛОРАД: Толико сам дужан и дао сам часну реч да ћу у року од четрдесет и осам сати платити.
ЖИВОТА: Дао си часну реч? Зар ти мислиш, бога ти, да то нешто вреди? Иди у коју хоћеш банку па питај: хоће ли да ексконтују твоју часну реч, па ћеш видети колико то вреди.
МИЛОРАД: За мене вреди.
ЖИВОТА: А за мене, видиш, вреди ово предавање.
МИЛОРАД: Ама, какво предавање, побогу оче! Место да једанпут прекинете с тим, а ви ме све више спетљавате. Натоварили сте ми диплому, натоварили сте ми жену, натоварили сте ми дете, па сад хоћете још и нека предавања.
ЖИВОТА: Све што радим, радим за твоје добро. Кад би ти знао шта ће нам донети ово предавање...! Објасни му, Маро, објасни му да је све то за његово добро. Реци му отворено ко ће бити на предавању.
МАРА: Биће, синко, господин- министрова ћерка; доћи ће због тебе, да те види; тако нам је казала проводаџика.
МИЛОРАД: Каква проводаџика, кад сам ја жењен!
ЖИВОТА: Па шта? Зар је мало људи који су жењени, па се ражене. То ти остави мени.
МИЛОРАД: И каква министрова ћерка, кад ја ту девојку и не знам!
ЖИВОТА: Па не знаш ни Клару, а жена ти је.
МИЛОРАД: И зато имам вама да благодарим, али рашчистићу ја то, знајте добро да ћу ја то рашчистити.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|