Dr (komedija u četiri čina)/25
VIII
ŽIVOTA, MARA, MILORAD
ŽIVOTA (vadi iz džepa listiće koje mu je dao Velimir i pregleda ih, kad Mara i Milorad naiđu, diže glavu): Dođe li? Imam s tobom važan razgovor.
MILORAD (drži u ruci jedne novine): Imam i ja sa vama. (Pokazujući novine) Šta je ovo, oče? Šta vi radite, ako Boga znate?
ŽIVOTA: Šta radim?
MILORAD: Pa kako šta? Novine donose da ja držim predavanje, da je stigao doktor Rajser naročito zbog tog predavanja, da će prisustvovati...
ŽIVOTA: Pa jeste, brate, to je istina. Čim pišu novine, mora da je istina. MILORAD: Šta je istina? ŽIVOTA: Istina je, na primer, da je stigao doktor Rajser.
MILORAD: Al nije istina da ću ja držati predavanje.
ŽIVOTA (Mari): Eto ga! Vidiš li kakav je? Kažem ja tebi. (Miloradu) Slušaj, sinko, što ću ti kazati. Kao što vidiš, novine već pišu o tome, i mi ne možemo sad drukčije, moramo održati ovo predavanje.
MILORAD: Ama, kakvo predavanje, pobogu, oče, šta vam je?
ŽIVOTA (Mari): Eto ga! Vidiš li kakav je? Kažem ja tebi! (Miloradu) Znam ja da tebi nije do predavanja, ali znaš ima stvari koje čovek, hteo ne hteo, mora da ispuni. Sutra će posetiti tvoje predavanje najuglednija publika; doći će, na primer, supruga ministra saobraćaja, pa će doći njena ćerka, i još mnogo drugih uglednih osoba sa kćerima. Ne možemo mi takvoj publici reći: gospodin doktor neće da drži predavanje.
MILORAD: Možemo, jer nikome ja nisam dao reč da ću držati predavanje.
ŽIVOTA: Ti nisi, ali sam ja dao reč.
MILORAD: E pa, kad ste vi dali reč, vi držite i predavanje.
ŽIVOTA: Pa ja da sam doktor filozofije, ja bih ga i držao, ne boj se!
MILORAD: A ko je doktor folozofije?
ŽIVOTA: Pa ti!
MILORAD: Ta idite, molim vas! Prestanite već jedanput da se sprdate s tim. Niti sam ja doktor, niti sam sposoban da držim kakvo predavanje.
ŽIVOTA: Što se sposobnosti tiče, to se ne brini ti, to je moja briga, a što se predavanja tiče, evo! (daje mu rukopis)
MILORAD: Zadržite to sebi, meni nije potrebno.
ŽIVOTA: Slušaj, molim te, ovde je tvoja sreća u pitanju. (Mari) Pa progovori i ti štogod, što si se smrzla?
MARA: Šta da progovorim, dete je pametno, poslušaće te!
ŽIVOTA: A ne tiče se samo sreće, nego i časti. Razumeš li, čast je u pitanju?
MILORAD: Čija čast?
ŽIVOTA: Tvoja!
MILORAD: Ostavite vi moju čast na miru! Šta se vas tiče moja čast?
ŽIVOTA: Pa dobro, i da ostavim tvoju čast, al moja čast, moja je čast u pitanju!
MILORAD: A, tako dakle! Kad je vaša čast u pitanju, onda ja treba da vas spasavam, a kad je moja čast u pitanju, a vi ni da čujete. (Mari) Molim te, mama, juče sam ga molio i preklinjao da mi da deset hiljada, u pitanju je moja čast, a on ni da čuje. ŽIVOTA: Pa dabome, kad tražiš deset hiljada dinara. Kakva je to čast koja košta deset hiljada dinara?
MILORAD: Nego?
ŽIVOTA: Kakvih deset hiljada dinara? Radio sam ja s tim artiklima, pa znam valjda vrednost jedne časti. Kakvih deset hiljada dinara!
MILORAD: Pa dobro, ne mora biti, al onda nemojte tražiti od mene da vašu čast spasavam.
ŽIVOTA: A kad bih ti dao deset hiljada dinara, ti bi održao predavanje, je li?
MILORAD: Pa...morao bih...
ŽIVOTA: Spusti ti malo, mnogo je deset hiljada.
MILORAD: Toliko sam dužan i dao sam časnu reč da ću u roku od četrdeset i osam sati platiti.
ŽIVOTA: Dao si časnu reč? Zar ti misliš, boga ti, da to nešto vredi? Idi u koju hoćeš banku pa pitaj: hoće li da ekskontuju tvoju časnu reč, pa ćeš videti koliko to vredi.
MILORAD: Za mene vredi.
ŽIVOTA: A za mene, vidiš, vredi ovo predavanje.
MILORAD: Ama, kakvo predavanje, pobogu oče! Mesto da jedanput prekinete s tim, a vi me sve više spetljavate. Natovarili ste mi diplomu, natovarili ste mi ženu, natovarili ste mi dete, pa sad hoćete još i neka predavanja.
ŽIVOTA: Sve što radim, radim za tvoje dobro. Kad bi ti znao šta će nam doneti ovo predavanje...! Objasni mu, Maro, objasni mu da je sve to za njegovo dobro. Reci mu otvoreno ko će biti na predavanju.
MARA: Biće, sinko, gospodin- ministrova ćerka; doći će zbog tebe, da te vidi; tako nam je kazala provodadžika.
MILORAD: Kakva provodadžika, kad sam ja ženjen!
ŽIVOTA: Pa šta? Zar je malo ljudi koji su ženjeni, pa se ražene. To ti ostavi meni.
MILORAD: I kakva ministrova ćerka, kad ja tu devojku i ne znam!
ŽIVOTA: Pa ne znaš ni Klaru, a žena ti je.
MILORAD: I zato imam vama da blagodarim, ali raščistiću ja to, znajte dobro da ću ja to raščistiti.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|