Друштву српске словесности
Друштву српске словесности
| Друштву српске словесности Писац: Јован Илић |
- (Случајно досад задржано)
Еј! и ти нам дични врте цвјетну!
С пунослављем блажености рајске,
А под сунцем што не прж нигда; —
Већ и тобом Срб се наслађава,
О, утјехе и радости наше!
Гледајући у облику твоме
Миле слике величија свога,
Цвјетај, цвјетај дично и поносно
Роду своме небројених љета!
Цвјетај мило смиље и босиље!
Нек се твојим мирисима драгим
Сви слав-дуси напајају редом! —
Благо оном ко те први заче,
Још блажије том што те одгаји,
Те сад можеш тако л'јепо цвасти! —
Бог нек живи књаза Александра,
Што се брине у дну и у ноћи,
А за добро народа својега!
Он ни тебе заборавит не шће,
Већ те обли росом благодети,
А закрили надмоћијем благим
Од ударца непогоде сваке,
Ол' од грозе олујина дивљих,
Да ти мирно процвјетају плоди,
И оките блажености крило.
Да срб-виле одсада не цвиле
Забачене и заборављене,
Већ да тобом његују с' и блаже,
Српском лику на понос и дику,
А на радост роду свеславскому!
Благо, благо и онима свима,
Твом у кругу што дјејствоват могу!
Најмилијим драгостима срца
Они ће се наслађиват срећни,
Твојој слави, а у труду своме
Гледећ славу српскога рода општу!
Ти јер ползе које обећаваш
Васколиком милом роду нашем
Срб најбоље тек осјећат може. —
Напомене
уреди- Ова песма је објављена у Подунавка 1845, бр. 33.
Извори
уреди- Јован Илић: Целокупна дела, страна 13-14, Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 123 године.
|