* * *
Драга казује сан
Девојчица славуја буди,
славуја пробуди:
Устани се, тихи славјо,
лужанине мој,
Остав' луге твој' зелене, 5
послушај мене:
Ти прелети све ов' горе,
редом планине,
Ти ми пани сред Доброте,
мијесто моје, 10
На дворове драга мога,
ђе ми почива,
И реци му све ов' р'јечи,
што ти речем ја,
Ноћас сам му санак снила, 15
санак весели,
Ђе му млада ружу берах
пред двор бијели,
А ружу му уз коњ давах,
уз коњ весели; 20
А он мене за уздарја
прстен злаћени,
А уз прстен слатки целов,
слатки медени,
Више ваља слатки целов, 25
слатки медени,
Него, душо, бурма прстен,
прстен злаћени.
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 232-233.