Долазак драгога — 6/1. Ујутру

Долазак драгога — 6/1. Ујутру Писац: Бранко Радичевић

Долазак драгога — 6/1. Ујутру

Драги је обећао, за годину се вратити. Време се у песмици следећој узима последњи дан године (те, по свршетку које је обећао драги доћи). Ја сам се трудио описати неповерење драге у љубави и верност драгога, и њену голему љубав према драгоме. Колико ми је за руком испало, судите.

Ево саде годиница
Како му не видим лица;
Злато своје вече спрема,
Њега јоште овде нема.

Низа образ тешка суза
Мени јадној за њим пуза
Душа ми се тужно мути,
Није т' веран можда крути.

У туђину он је зашô,
Другу можда себи нашô,
За менека он не аје,
Другој пољуб јако даје.

Другу тиска он на груди,
Другу грлит он се труди,
Друга њему срце жари —
За ме више он не мари.

У сред мора гле врлетак,
Онде самцит један цветак;
Наоколо морске пене —
Нема друга он па вене.

Тако и ја друга мога
Немам овде миленога,
Тако ја ћу увенути,
Остаљена погинути.

Али шта је то у гушти,
Шта овамо тако шушти,
Боже мили, Боже драги!
Ево, ево, ево драги!!

Извори

• Антологија српске књижевности [1]

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранко Радичевић, умро 1853, пре 171 година.