Dolazak dragoga — 6/1. Ujutru
| Dolazak dragoga — 6/1. Ujutru Pisac: Branko Radičević |
Dolazak dragoga — 6/1. Ujutru
Dragi je obećao, za godinu se vratiti. Vreme se u pesmici sledećoj uzima poslednji dan godine (te, po svršetku koje je obećao dragi doći). Ja sam se trudio opisati nepoverenje drage u ljubavi i vernost dragoga, i njenu golemu ljubav prema dragome. Koliko mi je za rukom ispalo, sudite.
Evo sade godinica
Kako mu ne vidim lica;
Zlato svoje veče sprema,
Njega jošte ovde nema.
Niza obraz teška suza
Meni jadnoj za njim puza
Duša mi se tužno muti,
Nije t' veran možda kruti.
U tuđinu on je zašô,
Drugu možda sebi našô,
Za meneka on ne aje,
Drugoj poljub jako daje.
Drugu tiska on na grudi,
Drugu grlit on se trudi,
Druga njemu srce žari —
Za me više on ne mari.
U sred mora gle vrletak,
Onde samcit jedan cvetak;
Naokolo morske pene —
Nema druga on pa vene.
Tako i ja druga moga
Nemam ovde milenoga,
Tako ja ću uvenuti,
Ostaljena poginuti.
Ali šta je to u gušti,
Šta ovamo tako šušti,
Bože mili, Bože dragi!
Evo, evo, evo dragi!!
Izvori
uredi- Antologija srpske književnosti [1]
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branko Radičević, umro 1853, pre 171 godina.
|