Десета руковет, Са Охрида (1901)

Биљана платно белеше

Биљана платно белеше
На охридските извори.
Ми поминаха винари,
Винари Белограђани.

„Винари, Белограђани,
Кротко терајте карванот,
Да не ми платно згазите,
От ми је платно даровно.“

„Биљано, момо убава,
Ако ти платно згазиме,
Со вино ће го платиме!“

„Винари, Белограђани,
Не ви го сакам виното:
Ток ви го сакам момчето
Што напред тера карванот,
Што носи фесот над око,
Биљана гледа под око!“

До три ми пушки пукнале

До три ми пушки пукнале, леле, туго,
До три јунаци, леле, туго, паднале,
До три ми мајке, леле, туго, плакале!

Динка двори мете

Динка двори мете,
Дробни солзи рони;
Динка попова, Икономова, оф!

Дробни солзи рони,
Танки прсти крши;
Динка попова, Икономова.

Пушчи ме

Пушчи ме, мајко-ле мила,
До на двор, да видам:
Ми врви, мајко-ле мила,
Но лудо и младо...
За него, мајко-ле мила,
Ја сакам!...

Никнало цвеќе шарено

Никнало, никнало цвеќе шарено,
Во моми... во моминото пенџерче,
Дење го, дење го мома вардеше,
Ноќе го, ноќе го беќар крадеше.
„Де, гиди, де, гиди, беќар будала:
Не знајеш, не знајеш Фанче да љубиш –
сам' знајеш, сам' знајеш – цвеќе да крадеш!“

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стеван Стојановић Мокрањац, умро 1914, пре 110 година.