Deseta rukovet, Sa Ohrida (1901)

Biljana platno beleše

Biljana platno beleše
Na ohridskite izvori.
Mi pominaha vinari,
Vinari Belograđani.

„Vinari, Belograđani,
Krotko terajte karvanot,
Da ne mi platno zgazite,
Ot mi je platno darovno.“

„Biljano, momo ubava,
Ako ti platno zgazime,
So vino će go platime!“

„Vinari, Belograđani,
Ne vi go sakam vinoto:
Tok vi go sakam momčeto
Što napred tera karvanot,
Što nosi fesot nad oko,
Biljana gleda pod oko!“

Do tri mi puški puknale

Do tri mi puški puknale, lele, tugo,
Do tri junaci, lele, tugo, padnale,
Do tri mi majke, lele, tugo, plakale!

Dinka dvori mete

Dinka dvori mete,
Drobni solzi roni;
Dinka popova, Ikonomova, of!

Drobni solzi roni,
Tanki prsti krši;
Dinka popova, Ikonomova.

Pušči me

Pušči me, majko-le mila,
Do na dvor, da vidam:
Mi vrvi, majko-le mila,
No ludo i mlado...
Za nego, majko-le mila,
Ja sakam!...

Niknalo cveќe šareno

Niknalo, niknalo cveќe šareno,
Vo momi... vo mominoto pendžerče,
Denje go, denje go moma vardeše,
Noќe go, noќe go beќar kradeše.
„De, gidi, de, gidi, beќar budala:
Ne znaješ, ne znaješ Fanče da ljubiš –
sam' znaješ, sam' znaješ – cveќe da kradeš!“

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Stevan Stojanović Mokranjac, umro 1914, pre 110 godina.