Декларација о државном и политичком уређењу државе (1992)
| Декларација о државном и политичком уређењу државе (1992) |
Поштујући вјековну борбу српског народа, за слободу и уједињење, које је, први пут у нашој историји извојевао Стефан Немања, прије скоро 9 вјекова, које је поново започео Вожд Карађорђе, прије две стотине година а које је остало нама да га довршимо.
Имајући у виду да је српски народ у току другог свјетског рата био донио одлуку да се са другим народима удружи у заједничку државу, која се распала;
Полазећи од природног и неотуђивог права сваког народа на самоопредељење и права да слободно одређују свој политички статус, и обезбеђују економски, социјални, и културни развој и од рјешености српског народа да живи у својој држави, Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини на засједању 12. августа 1992. године донијела је
ДЕКЛАРАЦИЈУ
О ДРЖАВНОМ И ПОЛИТИЧКОМ УРЕЂЕЊУ
ДРЖАВЕ
I
Српска Република је држава српског народа. У њој као равноправни грађани живе и припадници и других нација под условом да имају држављанство Српске Републике.
Границе државе дефинитивно ће бити одређене плебисцитарно, а морају обухватити подручја српских етничких средина укључујући и подручја на којима је извршен геноцид над српским народом.
Име државе биће коначно одређено плебисцитом (назив Босна и Херцеговина већ има међународно признање).
Државни симболи су: химна „БОЖЕ ПРАВДЕ”, застава црвено-плаво-бијела, и грб Немањића представљен двоглавим бијелом орлом са круном изнад на чијим прсима је црвени штит са крстом и четири оцила између кракова.
Држављанство се стиче и губи на основу Закона о држављанству.
II
Држава је јединствена и суверен.
Облик владавине је република.
Политички систем обезбеђује једнакост и равноправност пред Законом, гарантује слободе и права грађана у складу са међународним стандардима, уз поштовање и уважавање социјалне правде.
Демократија се остварује општим правом гласа, вишестраначким парламентарним системом, тајним гласањем, као и досљедним раздвајањем законодавне извршне и судске власти.
Економија се заснива на приватној својини и тржишној привреди, а држава ће задржати својину само на добрима за које буде одлучено да морају бити јавна.
III
Слобода вјероисповести је зајамчена, вјерске заједнице су једнаке пред законом, слободне у вршењу вјерских послова и вјерских обреда, могу оснивати вјерске школе, и изводити наставу, бавити се привредним и другим дјелатностима, примати поклоне, стварати задужбине и њима управљати.
Забрањен је принудно превођење људи из једне вјере у другу.
IV
Српска православна црква је црква српског народа. Држава ће сарађивати са српског православном црквом у свим областима, а нарочито на чувању, његовању и развијању културних, и традиционално духовних вриједности српског народа.
V
Са Републиком Српском Крајином и Савезном Републиком Југославијом закључиће се споразум о пружању помоћи за одбрану, о царинској и монетарној унији, о заједничком тржишту, о организовању јавног саобраћаја, телекомуникационог система, привредних активности, о заједничким школским програмима, о заједничким наступима у међународним односима и др.
Свим стварним пријатељским државама биће понуђена свестрана сарадња уз поштовање свим важећих међународних норми понашања.
VI
Односе са Хрватима и Муслиманима у бившој СР БиХ треба завршити политичким договором око граница, а у случају инсистирања међународне заједнице, конфедерални савез с њима може бити прихваћен искључиво на основу равноправних односа, реципроцитета, и немјешања у унутрашње односе.
VII
Одмах по завршетку ратних дејстава, биће проведени нови избори, ради конституисања уставотворне Скупштине. Новим Уставом ће бити регулисана наведена питања (име, облик владавине, политички систем, и др.).
Број 02-803/92
3. септембар 1992. год.
Предсједник
Скупштине
Српске Републике
Мр Момчило Крајишник, с. р.
Извор
уреди- Службени гласник Српске Републике, Година I — Број 14, понедјељак, 7. септембар 1992. Сарајево.