Дебелић Новак
Гором јаше Дебелић Новаче,
Гором јаше, гором попијева:
„Не бојим се нигди никогаре,
Још ни цара посрид Цариграда!" 5
Мисли јунак Дебелић Новаче
Да га нигди нитко и не чује,
Ал то чују цареве делије.
Они иду цару казивати:
„Ај, наш царе, ај, наш господине, 10
Гором јаше Дебелић Новаче,
Гором јаше, гором попијева:
,Не бојим се нигди никогаре,
Још ни цара посрид Цариграда!'"
Царе својим слугам тихо заповида: 15
„Ај, делије, вирне слуге моје,
Засидите у гори зеленој,
Ухитите Дебелић Новака,
Тер га жива к мени допељајте!"
Слуге цара липо послушаше, 20
Засидоше у гори зеленој,
Ухитише Дебелић Новака;
Нит се брани Дебелић Новаче,
Нит се брани, нити им се моли,
Већ га воде цару честитому. 25
Када га је царе угледао,
Новаку је тихо говоријо:
„Бора теби, Дебелић Новаче!
Је л' истина што људи говоре,
Да ти јашеш горицом зеленом, 30
Гором јашеш, гором попијеваш:
,Не бојим се нигди никогаре,
Још ни цара посрид Цариграда?’"
Ал говори Дебелић Новаче:
„Истина је, мој честити царе!” 35
То се ј' цару врло на жал дало,
Говорио Дебелић Новаку:
„Сад ми кажи, Дебелић Новаче,
Којом ћу те смртјом уморити?"
На то се је Новак насмијао, 40
Говорио цару честитому:
„Што ме питаш, мој честити царе,
Којом ћеш ме смртјом уморити?
Вежи мени руке наопако,
Биле ноге коњу спод трбуха, 45
Шаљи с намом тридес[ет] Тураках,
Да ме воде у то поље равно,
А ти гледај из пенџера твога
Како те ме погубити Турци!"
Њега царе липо послушао: 50
Веже њему руке наопако,
Биле ноге коњу спод трбуха,
Шаље ш њиме тридесет Тураках,
Да га воде у то поље равно.
Царе гледа из пенџера свога, 55
Како те га погубити Турци.
Кад су дошли насрид поља равна,
Косне Новак косом јуначкиме,
Пак је биле отпростио руке
И бритке се сабље дофатио, 60
Пак посиче тридесет Тураках.
Царе гледа из пенџера свога,
Новака је дозивао липо:
„Ходи к мени, кад си такав јунак,
Служи мене у двору мојему, 65
Дат ћу теби велико везирство,
Још и моју кћерцу за љубовцу!"
Ал говори Дебелић Новаче:
„Не будали мој честити царе,
Волим јунак у гори зеленој, 70
Нег у твому двору бијелому,
Што ће мени велико везирство
И што ће ми ота кћерца твоја
Кад у Турка никад вере нима!"
Оде Новак у гору зелену, 75
Царе оста жалећ на пенџеру.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
