* * *
[Две су друге вјерно друговале]
Две су друге вјерно друговале,
У једној се води умивале;
Што је њима воде остајало,
То су оне за бор залијевале.
Бор се суши, па се селу тужи: 5
"Или мене бора расађујте,
Ил' две вјерне друге растављајте!"
Вољели су друге раставити,
Него мене бора расадити.
Једну даше, ђе излази сунце, 10
Другу даше, ђе залази сунце;
Друга други по звијезди поручи:
"Јеси л' друго, свикла и обикла!
Све сам друго свикла и обикла,
Само нијесам свога ђувегије! 15
Ја сам ш њиме на слогу копала,
Ја се смијем, он се смијат неће;
Ја се на њег' итам јабукама,
Он на мене ни каменом неће!
Камено му срце материно, 20
Која га је срдита родила;
Што га није весела родила,
Ко што ј' мене моја мила мајка!"
|
|
Референце
Напомене
Уз збирку Милеуснића:
Сигнатура етнолошке збирке: Егн. зб. 354-15-241 бр.168
111. ВИСОКА ЈЕ ЈАЊИНА ПЛАНИНА - песма са познатим почетним стихом (само промењени називи планина); незабележена варијанта.
Извор
- Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 229.
