Два момка, а једна ђевојка

Два момка, а једна ђевојка

     Била два момка, па обадва се заљубила у једну ђевојку, а ђевојка хће да окуша обојицу љубе ли једнако, и да види који је од њих два јуначнији, па рече једноме: ако хоћеш да те вјенчам, хоћу да пођеш довече у гробље и да се завијеш у бијело као мртац па сву ноћ да над једним гробом прележиш, али ако се и мало макнеш док сване не ћу те вјенчати. — Хоћу, рече јој, па отиде и тако учини. Дозове другога, па и њему рече: вјенчаћу те, ако довече на два сахата ноћи пођеш у гробље, па ако видиш на гробу прућена мрца у бијело, пођи к њему и упри му сабљом у трбух те држи све докле сване. Али га немој пробости да нијеси грдан, а ја ћу доћи на једну уру прије него сване да видим. И ови други рече: хоћу — и отиде. Ђевојка подрани како је рекла, и види ђе она обојица стоје као укочени, као што им је она била рекла. Знате ли којега је по правици нашла да је јуначнији и којега је вјенчала? — Онога потоњега, који се није препануо од мрца. — Није истина, него онога првога који је без оружја у гробље пошао, а сву ноћ на трбуху голу сабљу упрту видио, па се није препануо ни од мртвијех ни од сабље онога живога.

Извор

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 199.