* * *
Два мила и драга
Вијала се ј' бела лоза винова
Спод онога белог града Новога.
Није оно бела лоза винова;
Већ су оно до два мила и драга,
Ки се јесу од малена љубили, 5
И ва ону свитлу књигу учили.
Пројдем гору, пројдем другу високу,
И огљедам један листак јаворја,
Под јавором постељица разстрта,
На њој лежи моја мила и драга 10
Којом сам се из малена љубио
И ва ону свитлу књигу учио.
Грихота ју ј' на спавајућ љубити.
Молит оћу вишњег Бога од неба,
Да пропухне тихи ветрић од мора, 15
Да отруни један листак јаворја,
И да паде мојој драгој на лишце,
Пробуди се моја мила и драга.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 190-191.
