Дајте ми кутак

Дајте ми кутак...
Писац: Јаков Шантић

* * *

                   21.
        Дајте ми кутак...

Дајте ми кутак, тамо, преко мора
У мојој Боки, усамљен и мио,
У каквој шуми маслина и кипра!
Ах, ту бих радо цијели живот био!...

Кућица једна уз обалу одмах,
Побожна, глуха, остављена, чека,
Кô умро кумир из древнијех дана –
Забачен добом и немаром вијека; –

Она ме зове... Ах, ту бих уз арфу,
У благо вече, кад у мору плину
Свијетла кола сањивих звијезда, –
Пјевао дуго боле и горчину...

И тихо, као благи шапат с мора,
        Галео моја, ти би дошла мени,
У мојој души видјела би себе
И олтар туге тобом посвећени...

Дајте ми кутак, тамо, преко мора,
У мојој Боки, усамљен и мио,
У једној шуми маслина и кипра! –
Ах, ту би само, ту би срећан био...

Монтана, 2. VIII 1904.

Извор

Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 125.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.