Голубу
Пригодом двадесетогодишњице
Двадесет љета наступише,
Од кад су ти срасла крила,
Од кад летиш неуморно
Куд те носи српска вила.
Двадесет љета летиш чило
Посјећујућ' српска врата,
Доносећи омладини,
Дивну киту бисер – злата.
Упућиваш српске тиће,
Да науче док су млади:
Што је добро и корисно
За живота да се ради.
Поучаваш како ваља
Драгом Богу угађати;
Како треба старијема
Поштовање одавати.
Ти их водиш овом стазом,
Куда права срећа клија,
Науком их заговараш,
Да им с' млади дух развија.
Показујеш дужност свету,
Да род мили љуби жарко,
Да с' за њ' боре и да гину,
К'о јунаци: Милош, Марко.
Лети, лети, мој „Голубе“!
Неуморна шири крила,
На све краје, на све стране,
Куд год живе Српчад мила.
А они ће до живота,
Благодарни теби бити,
Што си њима у младости,
Доносио дар честити.
„И ја сам ти благодаран,
„К'о пчелица дивном цв'јету,
„Јер си моју пјесму прву,
„Ти разнео б'јелом свјету.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
Бар (Црна Гора), 1897., Мило Јововић, „Голуб“, број 3., у Сомбору, 8. фебруара 1898., стр. 36.