Где се човек...
Где се човек...
Где се човек још увек по души
цени, где није све још труло,
где су још проклетство новци,
и псовке где се још није чуло -
весело кликћу слободни ловци:
- Место свилених, сјајних вела
поклонићемо Му своја тела,
њима ће окитити пут!
- У наша срца усадићемо Радост!
А Он ће доћи, славом обасут.
Куцнимо се!
- Да живи Младост!
Сунце на врху брда
црвеном помпом гори.
На свим лицима весеље блиста.
Код врата кокоши, на сену
свежем, задовољно ћуте;
дан тихо броји минуте.
Облаци завире кроз чиста
прозорска стакла,
и весело даље крену...
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.
|