Gde se čovek...
Gde se čovek...
Gde se čovek još uvek po duši
ceni, gde nije sve još trulo,
gde su još prokletstvo novci,
i psovke gde se još nije čulo -
veselo klikću slobodni lovci:
- Mesto svilenih, sjajnih vela
poklonićemo Mu svoja tela,
njima će okititi put!
- U naša srca usadićemo Radost!
A On će doći, slavom obasut.
Kucnimo se!
- Da živi Mladost!
Sunce na vrhu brda
crvenom pompom gori.
Na svim licima veselje blista.
Kod vrata kokoši, na senu
svežem, zadovoljno ćute;
dan tiho broji minute.
Oblaci zavire kroz čista
prozorska stakla,
i veselo dalje krenu...
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 100 godina.
|