Газда Јаков/7

VII ПОЈАВА

VII ПОЈАВА

ЈОВО, ЈАКОВ

ЈОВО (Скромно обучен. Има му око 35 година. Улази у предсобље и обзире се): Ђе ми је она?... Волио би, да је мало испитам прије просидбе. Хоћу да јој познам нарав јер, ко зна, може бит’ је научена на велик трошак, а ја нећу велика трошка... Ја ‘оћу, да жена сједи дома, да шије, да пере, да везе... Нећу да тражи шетње, нећу ни у кога да иде, ни да јој ко долази, јер се тако пуно троши... ‘Оћу да буде к’о и ја!... А ако ми се свиди, онда ће ваљати! (Прилази вратима) Само како би је видио? (Куцне у њена врата. Затим одскочи од њих и удари се руком по челу) Ето, све сам заборавио, шта сам јој хтио казати... Научио па заборавио!... Сад ћу муцат’ и говорити саме махнитлуке... Е, баш ја не могу на крај са женскадијом.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светозар Ћоровић, умро 1919, пре 105 година.