Газда Јаков/8

VIII ПОЈАВА

VIII ПОЈАВА

ЉУБИЦА и ЈОВО

ЉУБИЦА (Отвара врата, тихо смијешећи се): Ко је то?
ЈОВО (Истакне се, тихо): Ја сам.
ЉУБИЦА (Препане се): Ух! (Зачуђено) А што си дош’о?
ЈОВО (Збуњен): Драго ми да... да те нешто запитам...
ЉУБИЦА: А шта би ти мене пит’о?
ЈОВО (Смјешка се): Ех, ех, онако нешто, мало... Ето питао бих... Зар се не смије питат’?
ЉУБИЦА: То никоме није забрањено.
ЈОВО: Ни мени није забрањено?
ЉУБИЦА: Ни теби.
(Обоје ћуте неко вријеме и гледају преда се. Јово тупка прстима по вратима)
ЈОВО (Тупкарајући): А пијеш ли ти кахве пуно?
ЉУБИЦА (Гледа га зачуђено): Не пијем.
ЈОВО: А једеш ли шећера?
ЉУБИЦА: Зар да покварим зубе?
(Опет ћуте неко вријеме)
ЈОВО (Тупка ногом по тлима): Али ти волиш хаљине свилене или од басме?
ЉУБИЦА: Богме како кад. Од басме чешће носим.
ЈОВО: А јесу ли ти драга премасна јела?
ЉУБИЦА: Мени, богме, нису.
(Опет ћуте)
ЈОВО (Отежући): Ти не волиш често ни у шетњу излазити?
ЉУБИЦА (Гледа га): А што ти мене питаш?
ЈОВО (Смијешећи се): То ми треба.
ЉУБИЦА: А зашта би ти требало?
ЈОВО (Узвије раменима, збуњено): Хоћу да се женим.
ЉУБИЦА: Хоћеш да се жениш? Па што ти мене питаш за те ствари?... Што не питаш ону, коју си изабр’о?...
ЈОВО (Смјешка се): А зар не знаш?
ЉУБИЦА: Шта?
ЈОВО: Да сам изабр’о... тебе...
ЉУБИЦА (Цикне гласно): Ух! (Затвори врата и сакрије се у собу)
ЈАКОВ (Тргне се, остави тефтер): Ко оно цикну?
ЈОВО (Задовољан): Лијепа... И није скупа... А толики мираз!...

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светозар Ћоровић, умро 1919, пре 105 година.