Воин и сестра Иванова
Пију вино тридест мартоноша,
Међу њима неожењен Воине;
Па беседи нежењен Воине:
„Сви жењени, ја сам неожењен,
„У Ивана лепу сестру кажу, 5
„Просио сам, али ми не даду;
„Мамио сам, али не ће за мном;
„Да идемо, да је отимамо."
Онда скочи тридест мартоноша,
И узеше танке шајке лађе, 10
И одоше двору Иванову;
Танке шајке за двор привезаше,
А барјаке нуз двор прислонише,
Бојна копља у двор ударише;
Ал' беседи сестра Иванова: 15
„Да мој брате, Сењанине Иво!
„Чудне граје око нашег двора!"
Онда скочи Сењанине Ива:
У калчинам' без жути папуча,
Од наглости у кошуљи танкој; 20
Дочека га тридест мартоноша,
Свег Ивана на сабља разнеше,
И отеше сестру Иванову,
Свезаше јој наопако руке,
И одоше двору певајући. 25
Кад су били Воину код двора,
А беседи сестра Иванова:
„О Воине, за невољу војно!
„Одреши ми беле руке моје,
„Да умијем моје бело лице, 30
„Да не идем грдна међ' девере.”
Зла несрећа Воину прискочи,
Одреши јој беле руке њене;
А кад стаде умивати лице,
Сину лице, кано јарко сунце; 35
Ал' беседи нежењен Воине:
„Ево сунца, гди га у двор водим,
„Што ће мени сјати чело главе,
„И меника, пак и мојој мајци."
Кад је сестра разабрала речи, 40
Она сави скуте и рукаве,
И ускочи у то море сиње,
Тоном тоне, тонући беседи:
„Волим бити морским рибам' рана,
»Нег' Воину за невољу љуба, 45
»Нег' Војну братину крвнику."
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
