Voin i sestra Ivanova
Piju vino tridest martonoša,
Među njima neoženjen Voine;
Pa besedi neženjen Voine:
„Svi ženjeni, ja sam neoženjen,
„U Ivana lepu sestru kažu, 5
„Prosio sam, ali mi ne dadu;
„Mamio sam, ali ne će za mnom;
„Da idemo, da je otimamo."
Onda skoči tridest martonoša,
I uzeše tanke šajke lađe, 10
I odoše dvoru Ivanovu;
Tanke šajke za dvor privezaše,
A barjake nuz dvor prisloniše,
Bojna koplja u dvor udariše;
Al' besedi sestra Ivanova: 15
„Da moj brate, Senjanine Ivo!
„Čudne graje oko našeg dvora!"
Onda skoči Senjanine Iva:
U kalčinam' bez žuti papuča,
Od naglosti u košulji tankoj; 20
Dočeka ga tridest martonoša,
Sveg Ivana na sablja razneše,
I oteše sestru Ivanovu,
Svezaše joj naopako ruke,
I odoše dvoru pevajući. 25
Kad su bili Voinu kod dvora,
A besedi sestra Ivanova:
„O Voine, za nevolju vojno!
„Odreši mi bele ruke moje,
„Da umijem moje belo lice, 30
„Da ne idem grdna međ' devere.”
Zla nesreća Voinu priskoči,
Odreši joj bele ruke njene;
A kad stade umivati lice,
Sinu lice, kano jarko sunce; 35
Al' besedi neženjen Voine:
„Evo sunca, gdi ga u dvor vodim,
„Što će meni sjati čelo glave,
„I menika, pak i mojoj majci."
Kad je sestra razabrala reči, 40
Ona savi skute i rukave,
I uskoči u to more sinje,
Tonom tone, tonući besedi:
„Volim biti morskim ribam' rana,
»Neg' Voinu za nevolju ljuba, 45
»Neg' Vojnu bratinu krvniku."
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
