Вечерња шетња
| Вечерња шетња Писац: Милорад Поповић Шапчанин |
Вечерња шетња
Трептало је, душо, на заходу сунце,
По врхови даљни горео је плам
Кад ти нога лепа на стазицу ступи,
Поред тебе нико, ја једини сам.
Ка’ из пене морске богињу вечери,
Небесних лепота најстронији род,
Праћену ветрићи и свежи и нежни
Лако те ношаше достојанствен ход.
На лепом ти оку умори и боли,
Брижним челом лака лепршала влас,
И кад сунце зађе у дубине своје
Последњи одблесак здравио је нас.
Гледасмо га с виса сљубљеним погледом,
Приљубих се нежно уз твој лепи пас,
У срцу таласи чемера и бола,
А тишина мирна свуда око нас.
Гледећи у заход сећах се старости,
Данас, сутра — прах смо, мирна гроба два,
Па погружен крадом мољах се вечности:
Да и вечног мира поред тебе дâ.
Напомене
уреди- Ова песма је први пут објављена у Жубори и Вихори, стр. 147
Извори
уреди- Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига друга, страна 25. Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.
|