Večernja šetnja
| Večernja šetnja Pisac: Milorad Popović Šapčanin |
Večernja šetnja
Treptalo je, dušo, na zahodu sunce,
Po vrhovi daljni goreo je plam
Kad ti noga lepa na stazicu stupi,
Pored tebe niko, ja jedini sam.
Ka’ iz pene morske boginju večeri,
Nebesnih lepota najstroniji rod,
Praćenu vetrići i sveži i nežni
Lako te nošaše dostojanstven hod.
Na lepom ti oku umori i boli,
Brižnim čelom laka lepršala vlas,
I kad sunce zađe u dubine svoje
Poslednji odblesak zdravio je nas.
Gledasmo ga s visa sljubljenim pogledom,
Priljubih se nežno uz tvoj lepi pas,
U srcu talasi čemera i bola,
A tišina mirna svuda oko nas.
Gledeći u zahod sećah se starosti,
Danas, sutra — prah smo, mirna groba dva,
Pa pogružen kradom moljah se večnosti:
Da i večnog mira pored tebe dâ.
Napomene
uredi- Ova pesma je prvi put objavljena u Žubori i Vihori, str. 147
Izvori
uredi- Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga druga, strana 25. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.
|