Везак везла Ајка Хајровића
Везак везла Ајка Хајровића,
она везе сачмену кошуљу,
она везла, а мајка је клела:
— Ајка ћери, ти је не додрла!
Што ми силно ти потроши злато? 5
Пред Ајком је ђерђев од мерџана,
а на њему сарајевско платно,
у руци јој игла од биљура,
а у игли свила из Мисира,
и у њојзи злато из Млетака, 10
везе златом по бијелу платну.
Ту се Ајки мало задр’јемало,
мало трену, ал се брже прену,
Ајкуни је на сан долазило:
— Не куп рухо Хајровића Ајко! 15
Ми смо теби рухо сакупили,
црне земље и зелене траве,
ам-памука и б’јела тулбента,
хладне воде и ракли сапуна! —
Кад се Ајка од сна разабрала, 20
ђерђефом је о тле ударила,
четири му ноге саломила,
па отиде на бијелу кулу.
На вратим’ је сусретала мајка:
— Што је, Ајко, моје д’јете драго! 25
Али ти се потрљало платно?
Али ти се замрсило злато? —
Ајка мајци кроз плач одговара:
— Прођи ме се, моја стара мајко!
Нити ми се потрљало платно, 30
нити ми се замрсило злато,
већ ме руса забољела глава,
стери мени мекане душеке,
не простири дуго и широко,
јер ти нећу дуго боловати. — 35
Мајка стере дуго и широко,
не би ли јој дуго боловала.
Све јој друге на облажај иду:
— Устај, Ајко, наша другарице!
Ево теби лијеп пешкеш дође: 40
од твог драгог армаган кутија,
од дјевера злаћани прстени,
од заова златне белензуке,
од јетрва злаћени терзлуци. —
Једва Ајка њима проговара: 45
— Прођ’те ме се, моје другарице!
Мојој зави злаћено прстење,
мојој снахи златне белензуке,
дајиници од злата терзлуци,
теби, мајко, сачмена кошуља, 50
што но сам је, мајко, скоро везла,
ја је везла, а ти си ме клела:
— Ајко ћери, ти је не додрла! —
Армаган ми драгом повратите,
нек су њему и два и три јада: 55
једни јади, што се не виђосмо,
други јади, што се не састасмо,
трећи јади, што се не љубисмо! —
То изрече, теслим учинила,
и умрије, жалосна јој мајка!60
