Vezak vezla Ajka Hajrovića
Vezak vezla Ajka Hajrovića,
ona veze sačmenu košulju,
ona vezla, a majka je klela:
— Ajka ćeri, ti je ne dodrla!
Što mi silno ti potroši zlato? 5
Pred Ajkom je đerđev od merdžana,
a na njemu sarajevsko platno,
u ruci joj igla od biljura,
a u igli svila iz Misira,
i u njojzi zlato iz Mletaka, 10
veze zlatom po bijelu platnu.
Tu se Ajki malo zadr’jemalo,
malo trenu, al se brže prenu,
Ajkuni je na san dolazilo:
— Ne kup ruho Hajrovića Ajko! 15
Mi smo tebi ruho sakupili,
crne zemlje i zelene trave,
am-pamuka i b’jela tulbenta,
hladne vode i rakli sapuna! —
Kad se Ajka od sna razabrala, 20
đerđefom je o tle udarila,
četiri mu noge salomila,
pa otide na bijelu kulu.
Na vratim’ je susretala majka:
— Što je, Ajko, moje d’jete drago! 25
Ali ti se potrljalo platno?
Ali ti se zamrsilo zlato? —
Ajka majci kroz plač odgovara:
— Prođi me se, moja stara majko!
Niti mi se potrljalo platno, 30
niti mi se zamrsilo zlato,
već me rusa zaboljela glava,
steri meni mekane dušeke,
ne prostiri dugo i široko,
jer ti neću dugo bolovati. — 35
Majka stere dugo i široko,
ne bi li joj dugo bolovala.
Sve joj druge na oblažaj idu:
— Ustaj, Ajko, naša drugarice!
Evo tebi lijep peškeš dođe: 40
od tvog dragog armagan kutija,
od djevera zlaćani prsteni,
od zaova zlatne belenzuke,
od jetrva zlaćeni terzluci. —
Jedva Ajka njima progovara: 45
— Prođ’te me se, moje drugarice!
Mojoj zavi zlaćeno prstenje,
mojoj snahi zlatne belenzuke,
dajinici od zlata terzluci,
tebi, majko, sačmena košulja, 50
što no sam je, majko, skoro vezla,
ja je vezla, a ti si me klela:
— Ajko ćeri, ti je ne dodrla! —
Armagan mi dragom povratite,
nek su njemu i dva i tri jada: 55
jedni jadi, što se ne viđosmo,
drugi jadi, što se ne sastasmo,
treći jadi, što se ne ljubismo! —
To izreče, teslim učinila,
i umrije, žalosna joj majka!60
