Буна босанксије Турака противу својега цара и његова низама 1831е године

0001 Мили боже, на свем тебе фала,
0002 кад затрепта на истоку сунце
0003 и с’јевнуше на западу муње,
0004 тад је царе очи отворио,
0005 по свијету зулум опазио
0006 па у Стамбол низам поставио,
0007 јаничарски оџак погазио
0008 па им оштру сабљу ударио.
0009 Он изгуби силна јањичара
0010 за шест дана - шездесет хиљада,
0011 па он пише турали-фермана,
0012 а дозивље лале и везире,
0013 човадаре, своје капиџије,
0014 он им даје турали-фермане
0015 па их шиље од града до града,
0016 редом лако уз Уруменлију.
0017 Ко припозна цара и фермана
0018 све му, роде, пође под низама
0019 до Ушћупа и до Качаника,
0020 до Приштине ђе панађур бива,
0021 а старине Плетикосе Павла
0022 и до малог мјеста Вучитрна,
0023 а старине војводе Војина,
0024 мила зета славна цар-Стјепана;
0025 до Звечана и до Дмитровице,
0026 до Тетова и Призрена града
0027 и столице славна цар-Стјепана,
0028 па до Пећи и до Ђаковице
0029 и до двора Леке Дукађинца
0030 и Каваје покрај мора сиња,
0031 те до малог Бара и Улћина
0032 и Жабљака Црнојевић-Ива,
0033 Подгорице бега Лисичића
0034 и до Спужа војводе Лазара,
0035 пр’о планине Плава и Гусиња
0036 и нахије око града оба, -
0037 све је цару пошло под низама.
0038 Ал’ се двије силе супротиле:
0039 једно лоза Обрен-беговића,
0040 тешка сила брата Бушатлиј’на,
0041 господара Скадру на Бојану,
0042 по имену Мустафа везире;
0043 друга лоза Бранковића Вука,
0044 што издаде на Косову царство,
0045 изјела га од небеса муња!
0046 Не кабуле цара ни фермана,
0047 нит’ му хоће подић’ под низама.
0048 Но чујте ме, моја браћо славна,
0049 ну виђите Вусејн-капетана,
0050 њему везир шиље бурунтију:
0051 "Вусеине, побратиме драги!
0052 А тако ти дина и имана,
0053 немој, брате, подић’ под низама
0054 док т’ је здраво чет’рес капетана
0055 и дванаест главних алајбега
0056 и остали сехрат и крајина."
0057 Кад капетан књигу разумио,
0058 одма’ другу књигу написао
0059 па је шиље одма’ у крајину,
0060 док покупи редом капетане
0061 на ливади под бојали кулу.
0062 Посједаше редом по ливади,
0063 ал’ да видиш Вусејн-капетана,
0064 принесе им вино и ракију,
0065 аге пију вино и ракију,
0066 на лонџи су еглен затурили
0067 О земљама и о градовима,
0068 О коњима и о јунацима
0069 и о добром свијетлом оружју,
0070 гди л’ је који чинио јунаштво,
0071 на мејдану задобио главу,
0072 ал’ је добра роба заробио,
0073 ил’ је добар плијен плијенио.
0074 Но што рече Вусејн-капетане:
0075 "Капетани, тако вам имана,
0076 прођите се земље и градова,
0077 већ немојте подаћ’ под низама
0078 ради бога и хатара мога."
0079 Кад то зачу четр’ес капетана,
0080 сви су сложно ником поникнули
0081 и у црну земљу погледали
0082 како трава расте на завојке
0083 баш к’о дојке у добре дјевојке,
0084 не поничу три добра јунака:
0085 једно бјеше паша Видајићу,
0086 а друго је бег Филиповићу,
0087 до њега је Новин-капетане
0088 од Новина града бијелога,
0089 ни поничу, ни у земљу гледе,
0090 нег’ међ’ очи црне капетана,
0091 на лонџи су њему говорили:
0092 "Вусејине, листом Босни глава!
0093 А тако нам дина и имана,
0094 и турскога поста рамазана,
0095 ми нећемо подијћ под низама
0096 док је нама на рамену глава."
0097 Кад Вусејин р’јечи разумио,
0098 он од земље на ноге скочио,
0099 руке шири, у лица иј љуби,
0100 међу очи гди с’ јунаци љубе:
0101 "Ај, аферим, соколова крила!"
0102 Тад могаше уфатит везира
0103 но код њега бијаше муртата,
0104 везиру су хабер учинили,
0105 он побјеже ка Новоме Стоцу,
0106 ш њиме бјежи девет капетана,
0107 браћо славна, сва Херцеговина.
0108 Ал да видиш Вусејн-капетана,
0109 два пашића сургун учинио
0110 и б’јеле им дворе разорио,
0111 па је чет’ри књиге накитио
0112 на четири стране растурио.
0113 Од Мостара до Нова Пазара
0114 не оставја баше ни сердара
0115 и никаква главна капетана.
0116 У Крајини глас на Алајбега
0117 и на сваког кршна Крајишника.
0118 Док заигра сехрат и Крајина.
0119 Па је мало књиге накитио
0120 к Сребрници књигу оправио
0121 на кољено гази Мемиш-аги:
0122 "Мемиш-аго, сехратлијо стара!
0123 Ти опреми себе и ђогина
0124 и Бећира твога барјактара
0125 и појави сехрат и крајину,
0126 ајде, аго, Новоме Пазару,
0127 ен-иншала, Алаху се надам,
0128 на Косову да сретнем низама."
0129 А кад к њему така књига дође,
0130 и кад виђе шта му књига каже,
0131 колико му врло мила била -
0132 на живоме заиграло т’јело,
0133 па Бећира зове барјактара:
0134 "О, Бећиру, драги барјактару"
0135 Ти опреми себе и зекана,
0136 ја ћу спремит себе и ђогата,
0137 ти дофати барјак с чивилука,
0138 пободи га на лонџу зелену,
0139 а истури пушке абердаре
0140 нек се купи сехрат и крајина
0141 јер хоћемо пута путовати
0142 до лијепа Новога Пазара,
0143 на Косову сретнути низама."
0144 Хитро слуга ријеч разумио,
0145 с чивилука барјак дофатио,
0146 пободе га на лонџу зелену
0147 пак избаци пушке хабердале,
0148 абер даде сехрат и крајини.
0149 Мало вр’јеме било постануло,
0150 ал’ ето ти сехрат и крајине,
0151 ал’ се равно поље замаглило,
0152 а из магле зрака ударила
0153 све од тока и од челенака.
0154 Отидоше пута путовати,
0155 искочише друму пазарскоме -
0156 сусрете га скадарска ћехаја
0157 и Ђул-ага шехер Сарајева,
0158 ш њиме војске дванаест хиљада.
0159 Отидоше код Нова Пазара,
0160 на ливаде чадоре попели,
0161 под чадорим’ конак учинили,
0162 а око њи’ сехрат и крајина.
0163 Још да чуј’те, браћо моја славна,
0164 време стаде за неђељу дана,
0165 ал’ отпоче сехрат прилазити,
0166 по имену главни капетани.
0167 Првог, брате, капетана кажу
0168 по имену Дервен-капетана,
0169 ђе он ходи и Крајину води,
0170 вију му се зелени барјаци,
0171 к’о по небу магле и облаци.
0172 Док Дервента дође до Пазара,
0173 а то за њим капетана кажу
0174 по имену Маглај-капетана,
0175 за Маглајом Тешањ-капетане,
0176 па капетан од Гламоча града,
0177 а за њиме Крупа капетане;
0178 па још кажу добра капетана
0179 од онога Јајца бијелога
0180 по имену Мустај-капетане,
0181 још за њиме капетана фале
0182 од лијепе шехер Бајне-Луке
0183 по имену Мурат-капетана,
0184 а за њиме паша Видајићу
0185 од Зворника града његовога:
0186 опет кажу Новин-капетана
0187 од Новина града крајишнога;
0188 па ето ти змаја огњенога
0189 по имену Тузле капетана,
0190 за њиме су два Бећировића,
0191 оба веле да су капетана
0192 и за њима Клима капетане,
0193 људи кажу да је Клима шала,
0194 ал’ је Клима листом Босни глава;
0195 још за њима капетана фалу
0196 од Пећине на крајину љуте,
0197 по имену Даут-капетана,
0198 па казују бега Осман-бега
0199 од Мостара града бијелога.
0200 Кад се збука сехрат и крајина
0201 код шехера Новога Пазара,
0202 ста вријеме за неђељу дана,
0203 ал’ ето ти Вусејн-капетана,
0204 ш њим казаше девет капетана,
0205 још десетог Козлу-капетана,
0206 њега жешћег у свој Босни нејма;
0207 ал’ да видиш Вусејн-капетана,
0208 на конаку лонџу покупио,
0209 џематиле дову изучио,
0210 један другом божју вјеру дају
0211 на Косову да узмака нејма.
0212 Отле добре коње појахали,
0213 отидоше збогом путујући,
0214 пјевајући, коње играјући,
0215 гласовите пушке турајући;
0216 Тад’ са града пукоше топови
0217 и крену се Вусејн-капетане,
0218 док пријеђе Рогозну планину,
0219 а до Бањске и Звечана града,
0220 ту капетан гради конак први.
0221 Отале су рано подранили
0222 ка Ипеку пеко Дукађина,
0223 на Бањи су џењак зађенули
0224 и осамнаест глава задобили,
0225 а дванаест своиј оставили,
0226 пак под Пећи конак учинили;
0227 ту стајали три бијела данка,
0228 ал’ да видиш паше Видајића,
0229 често паша под чадор иђаше,
0230 под чадора Вусејн-капетане,
0231 те он пије кахве и духана.
0232 Вусејину паша проговара:
0233 "Ходи, друже, да им ударимо!"
0234 Но да чујеш Вусејн-капетана,
0235 из чадора паши одговара:
0236 "Царска руко,паша Видајићу!
0237 Да ми нашу не губимо војску,
0238 еда Ипек на аман узмемо."
0239 Па у ријеч што су говорили,
0240 ето њима ситна књига дође
0241 од Разака паше Пећанина
0242 да им неће изић’ на амана
0243 но иј бити са града топов’ма.
0244 А да видиш Вусејн-капетана,
0245 у ордију попушти телала:
0246 "Крајишници, моји соколови!
0247 Отвор’те ми образ на мејдану,
0248 вам’ ће Алах на божјем дивану."
0249 Тада добре коње појахаше,
0250 на метериз јуриш учинише,
0251 метериза брзо погазише,
0252 млого своиј глава оставише,
0253 али одма’ и Пећ приватише
0254 и силениј шићар задобише;
0255 па отле коње појахаше,
0256 отидоше низ Дреницу равну
0257 на високу камену ћуприју.
0258 Док ордија воду претурила,
0259 а искочи у поље Косово,
0260 у Приштини конак учинили.
0261 Тако стали неколико дана,
0262 изабра се триста сехратлија,
0263 а по избор коњи и јунаци,
0264 све ком’ није жао умријети,
0265 на Косову мејдан задобити,
0266 отидоше скитат по Косову,
0267 свуда скитат за низама питат.
0268 Добра иј је срећа натурила
0269 код Липљана села питомога
0270 ту нађоше царева низама,
0271 на Косову хендек истурио,
0272 а на хендек топа намјестио
0273 пак се брани по Косову њиме.
0274 Ал’ да видиш аге Мемиш-аге,
0275 свог је друга једног оправио,
0276 Вусејину хабер учинио,
0277 а у сабах џењак затурио;
0278 но бог уби пашу призренскога
0279 те је цару хилу учинио,
0280 на низама пушку окренуо,
0281 док сатрше на пољу низама.
0282 узеше му топе и џебану,
0283 за захиру ни говора нејма,
0284 и узеше хазну и чадоре.
0285 Кад то зачу мухур-сахибија,
0286 у Ушћупу граду бијеломе,
0287 па је ситну књигу накитио,
0288 у Косово књигу оправио,
0289 а на руке Вусејн-капетану:
0290 "Вусејине, царев муртатине!
0291 Ласно ти је хилом бити боја,
0292 но ти мувле до првог џумаха-
0293 ето мене на Косово равно
0294 са мојије’ сто хиљада војске,
0295 на Косову мејдан раздовјити!"
0296 Кад Вусеј’ну глас и књига дође,
0297 те он виђе што му књига прича,
0298 од стра’ су му заиграле руке -
0299 паде књига у зелену тарву.
0300 Брже коње добре појахаше,
0301 царску силу чекати не смјеше
0302 но срамотно бјеже пр’о Косова.
0303 Бошњак оде у Босну поносну.
0304 Тако стаде два мјесеца дана,
0305 па да видиш цара честитога:
0306 цар опрема шесет хиљад’ војске
0307 и пред њима четири везира
0308 нека бију на Бојани града.
0309 Хитро војска на Скадар изађе,
0310 тако њима бог и срећа дала -
0311 брзо шехер Скадра прифатили
0312 и везира у град заклопили
0313 па га бију топом и гударом
0314 без времена три неђеље дана:
0315 од ду’ара не одбија вара,
0316 а некмоли да му знадне врата.
0317 Кад је било о светоме Луки,
0318 зађеле се три магле облака,
0319 састаше се више Скадра града:
0320 вјетар пухну, а сијевну муња,
0321 од облака трес је ударио
0322 те разбио на Бојани града.
0323 Што градила сила Бушатлијна
0324 са његово пет хиљад’ мајстора,
0325 за времена шездесет година.
0326 Ту везира сила уфатила
0327 са његова до два мила сина,
0328 хазне кажу хиљаду товара
0329 оправише цару на дивану,
0330 хазну прати Мустафа везире,
0331 он и хазна цару на пешкеша
0332 пред џамију на Халем-муаје
0333 ђе с’ везирске истурају главе.
0334 Ал’ Вусеј’не царев муртатине!
0335 У зо час си земљу замутио,
0336 а у гори Косово разбио,
0337 ако бог да и царева рука,
0338 и твоју ће Стамбол виђет главу,
0339 сам ћеш му је однест на кобили,
0340 све што било, то се и виђело.