Buna bosanksije Turaka protivu svojega cara i njegova nizama 1831e godine

0001 Mili bože, na svem tebe fala,
0002 kad zatrepta na istoku sunce
0003 i s’jevnuše na zapadu munje,
0004 tad je care oči otvorio,
0005 po svijetu zulum opazio
0006 pa u Stambol nizam postavio,
0007 janičarski odžak pogazio
0008 pa im oštru sablju udario.
0009 On izgubi silna janjičara
0010 za šest dana - šezdeset hiljada,
0011 pa on piše turali-fermana,
0012 a dozivlje lale i vezire,
0013 čovadare, svoje kapidžije,
0014 on im daje turali-fermane
0015 pa ih šilje od grada do grada,
0016 redom lako uz Urumenliju.
0017 Ko pripozna cara i fermana
0018 sve mu, rode, pođe pod nizama
0019 do Ušćupa i do Kačanika,
0020 do Prištine đe panađur biva,
0021 a starine Pletikose Pavla
0022 i do malog mjesta Vučitrna,
0023 a starine vojvode Vojina,
0024 mila zeta slavna car-Stjepana;
0025 do Zvečana i do Dmitrovice,
0026 do Tetova i Prizrena grada
0027 i stolice slavna car-Stjepana,
0028 pa do Peći i do Đakovice
0029 i do dvora Leke Dukađinca
0030 i Kavaje pokraj mora sinja,
0031 te do malog Bara i Ulćina
0032 i Žabljaka Crnojević-Iva,
0033 Podgorice bega Lisičića
0034 i do Spuža vojvode Lazara,
0035 pr’o planine Plava i Gusinja
0036 i nahije oko grada oba, -
0037 sve je caru pošlo pod nizama.
0038 Al’ se dvije sile suprotile:
0039 jedno loza Obren-begovića,
0040 teška sila brata Bušatlij’na,
0041 gospodara Skadru na Bojanu,
0042 po imenu Mustafa vezire;
0043 druga loza Brankovića Vuka,
0044 što izdade na Kosovu carstvo,
0045 izjela ga od nebesa munja!
0046 Ne kabule cara ni fermana,
0047 nit’ mu hoće podić’ pod nizama.
0048 No čujte me, moja braćo slavna,
0049 nu viđite Vusejn-kapetana,
0050 njemu vezir šilje buruntiju:
0051 "Vuseine, pobratime dragi!
0052 A tako ti dina i imana,
0053 nemoj, brate, podić’ pod nizama
0054 dok t’ je zdravo čet’res kapetana
0055 i dvanaest glavnih alajbega
0056 i ostali sehrat i krajina."
0057 Kad kapetan knjigu razumio,
0058 odma’ drugu knjigu napisao
0059 pa je šilje odma’ u krajinu,
0060 dok pokupi redom kapetane
0061 na livadi pod bojali kulu.
0062 Posjedaše redom po livadi,
0063 al’ da vidiš Vusejn-kapetana,
0064 prinese im vino i rakiju,
0065 age piju vino i rakiju,
0066 na londži su eglen zaturili
0067 O zemljama i o gradovima,
0068 O konjima i o junacima
0069 i o dobrom svijetlom oružju,
0070 gdi l’ je koji činio junaštvo,
0071 na mejdanu zadobio glavu,
0072 al’ je dobra roba zarobio,
0073 il’ je dobar plijen plijenio.
0074 No što reče Vusejn-kapetane:
0075 "Kapetani, tako vam imana,
0076 prođite se zemlje i gradova,
0077 već nemojte podać’ pod nizama
0078 radi boga i hatara moga."
0079 Kad to začu četr’es kapetana,
0080 svi su složno nikom poniknuli
0081 i u crnu zemlju pogledali
0082 kako trava raste na zavojke
0083 baš k’o dojke u dobre djevojke,
0084 ne poniču tri dobra junaka:
0085 jedno bješe paša Vidajiću,
0086 a drugo je beg Filipoviću,
0087 do njega je Novin-kapetane
0088 od Novina grada bijeloga,
0089 ni poniču, ni u zemlju glede,
0090 neg’ međ’ oči crne kapetana,
0091 na londži su njemu govorili:
0092 "Vusejine, listom Bosni glava!
0093 A tako nam dina i imana,
0094 i turskoga posta ramazana,
0095 mi nećemo podijć pod nizama
0096 dok je nama na ramenu glava."
0097 Kad Vusejin r’ječi razumio,
0098 on od zemlje na noge skočio,
0099 ruke širi, u lica ij ljubi,
0100 među oči gdi s’ junaci ljube:
0101 "Aj, aferim, sokolova krila!"
0102 Tad mogaše ufatit vezira
0103 no kod njega bijaše murtata,
0104 veziru su haber učinili,
0105 on pobježe ka Novome Stocu,
0106 š njime bježi devet kapetana,
0107 braćo slavna, sva Hercegovina.
0108 Al da vidiš Vusejn-kapetana,
0109 dva pašića surgun učinio
0110 i b’jele im dvore razorio,
0111 pa je čet’ri knjige nakitio
0112 na četiri strane rasturio.
0113 Od Mostara do Nova Pazara
0114 ne ostavja baše ni serdara
0115 i nikakva glavna kapetana.
0116 U Krajini glas na Alajbega
0117 i na svakog kršna Krajišnika.
0118 Dok zaigra sehrat i Krajina.
0119 Pa je malo knjige nakitio
0120 k Srebrnici knjigu opravio
0121 na koljeno gazi Memiš-agi:
0122 "Memiš-ago, sehratlijo stara!
0123 Ti opremi sebe i đogina
0124 i Bećira tvoga barjaktara
0125 i pojavi sehrat i krajinu,
0126 ajde, ago, Novome Pazaru,
0127 en-inšala, Alahu se nadam,
0128 na Kosovu da sretnem nizama."
0129 A kad k njemu taka knjiga dođe,
0130 i kad viđe šta mu knjiga kaže,
0131 koliko mu vrlo mila bila -
0132 na živome zaigralo t’jelo,
0133 pa Bećira zove barjaktara:
0134 "O, Bećiru, dragi barjaktaru"
0135 Ti opremi sebe i zekana,
0136 ja ću spremit sebe i đogata,
0137 ti dofati barjak s čiviluka,
0138 pobodi ga na londžu zelenu,
0139 a isturi puške aberdare
0140 nek se kupi sehrat i krajina
0141 jer hoćemo puta putovati
0142 do lijepa Novoga Pazara,
0143 na Kosovu sretnuti nizama."
0144 Hitro sluga riječ razumio,
0145 s čiviluka barjak dofatio,
0146 pobode ga na londžu zelenu
0147 pak izbaci puške haberdale,
0148 aber dade sehrat i krajini.
0149 Malo vr’jeme bilo postanulo,
0150 al’ eto ti sehrat i krajine,
0151 al’ se ravno polje zamaglilo,
0152 a iz magle zraka udarila
0153 sve od toka i od čelenaka.
0154 Otidoše puta putovati,
0155 iskočiše drumu pazarskome -
0156 susrete ga skadarska ćehaja
0157 i Đul-aga šeher Sarajeva,
0158 š njime vojske dvanaest hiljada.
0159 Otidoše kod Nova Pazara,
0160 na livade čadore popeli,
0161 pod čadorim’ konak učinili,
0162 a oko nji’ sehrat i krajina.
0163 Još da čuj’te, braćo moja slavna,
0164 vreme stade za neđelju dana,
0165 al’ otpoče sehrat prilaziti,
0166 po imenu glavni kapetani.
0167 Prvog, brate, kapetana kažu
0168 po imenu Derven-kapetana,
0169 đe on hodi i Krajinu vodi,
0170 viju mu se zeleni barjaci,
0171 k’o po nebu magle i oblaci.
0172 Dok Derventa dođe do Pazara,
0173 a to za njim kapetana kažu
0174 po imenu Maglaj-kapetana,
0175 za Maglajom Tešanj-kapetane,
0176 pa kapetan od Glamoča grada,
0177 a za njime Krupa kapetane;
0178 pa još kažu dobra kapetana
0179 od onoga Jajca bijeloga
0180 po imenu Mustaj-kapetane,
0181 još za njime kapetana fale
0182 od lijepe šeher Bajne-Luke
0183 po imenu Murat-kapetana,
0184 a za njime paša Vidajiću
0185 od Zvornika grada njegovoga:
0186 opet kažu Novin-kapetana
0187 od Novina grada krajišnoga;
0188 pa eto ti zmaja ognjenoga
0189 po imenu Tuzle kapetana,
0190 za njime su dva Bećirovića,
0191 oba vele da su kapetana
0192 i za njima Klima kapetane,
0193 ljudi kažu da je Klima šala,
0194 al’ je Klima listom Bosni glava;
0195 još za njima kapetana falu
0196 od Pećine na krajinu ljute,
0197 po imenu Daut-kapetana,
0198 pa kazuju bega Osman-bega
0199 od Mostara grada bijeloga.
0200 Kad se zbuka sehrat i krajina
0201 kod šehera Novoga Pazara,
0202 sta vrijeme za neđelju dana,
0203 al’ eto ti Vusejn-kapetana,
0204 š njim kazaše devet kapetana,
0205 još desetog Kozlu-kapetana,
0206 njega žešćeg u svoj Bosni nejma;
0207 al’ da vidiš Vusejn-kapetana,
0208 na konaku londžu pokupio,
0209 džematile dovu izučio,
0210 jedan drugom božju vjeru daju
0211 na Kosovu da uzmaka nejma.
0212 Otle dobre konje pojahali,
0213 otidoše zbogom putujući,
0214 pjevajući, konje igrajući,
0215 glasovite puške turajući;
0216 Tad’ sa grada pukoše topovi
0217 i krenu se Vusejn-kapetane,
0218 dok prijeđe Rogoznu planinu,
0219 a do Banjske i Zvečana grada,
0220 tu kapetan gradi konak prvi.
0221 Otale su rano podranili
0222 ka Ipeku peko Dukađina,
0223 na Banji su dženjak zađenuli
0224 i osamnaest glava zadobili,
0225 a dvanaest svoij ostavili,
0226 pak pod Peći konak učinili;
0227 tu stajali tri bijela danka,
0228 al’ da vidiš paše Vidajića,
0229 često paša pod čador iđaše,
0230 pod čadora Vusejn-kapetane,
0231 te on pije kahve i duhana.
0232 Vusejinu paša progovara:
0233 "Hodi, druže, da im udarimo!"
0234 No da čuješ Vusejn-kapetana,
0235 iz čadora paši odgovara:
0236 "Carska ruko,paša Vidajiću!
0237 Da mi našu ne gubimo vojsku,
0238 eda Ipek na aman uzmemo."
0239 Pa u riječ što su govorili,
0240 eto njima sitna knjiga dođe
0241 od Razaka paše Pećanina
0242 da im neće izić’ na amana
0243 no ij biti sa grada topov’ma.
0244 A da vidiš Vusejn-kapetana,
0245 u ordiju popušti telala:
0246 "Krajišnici, moji sokolovi!
0247 Otvor’te mi obraz na mejdanu,
0248 vam’ će Alah na božjem divanu."
0249 Tada dobre konje pojahaše,
0250 na meteriz juriš učiniše,
0251 meteriza brzo pogaziše,
0252 mlogo svoij glava ostaviše,
0253 ali odma’ i Peć privatiše
0254 i silenij šićar zadobiše;
0255 pa otle konje pojahaše,
0256 otidoše niz Drenicu ravnu
0257 na visoku kamenu ćupriju.
0258 Dok ordija vodu preturila,
0259 a iskoči u polje Kosovo,
0260 u Prištini konak učinili.
0261 Tako stali nekoliko dana,
0262 izabra se trista sehratlija,
0263 a po izbor konji i junaci,
0264 sve kom’ nije žao umrijeti,
0265 na Kosovu mejdan zadobiti,
0266 otidoše skitat po Kosovu,
0267 svuda skitat za nizama pitat.
0268 Dobra ij je sreća naturila
0269 kod Lipljana sela pitomoga
0270 tu nađoše careva nizama,
0271 na Kosovu hendek isturio,
0272 a na hendek topa namjestio
0273 pak se brani po Kosovu njime.
0274 Al’ da vidiš age Memiš-age,
0275 svog je druga jednog opravio,
0276 Vusejinu haber učinio,
0277 a u sabah dženjak zaturio;
0278 no bog ubi pašu prizrenskoga
0279 te je caru hilu učinio,
0280 na nizama pušku okrenuo,
0281 dok satrše na polju nizama.
0282 uzeše mu tope i džebanu,
0283 za zahiru ni govora nejma,
0284 i uzeše haznu i čadore.
0285 Kad to začu muhur-sahibija,
0286 u Ušćupu gradu bijelome,
0287 pa je sitnu knjigu nakitio,
0288 u Kosovo knjigu opravio,
0289 a na ruke Vusejn-kapetanu:
0290 "Vusejine, carev murtatine!
0291 Lasno ti je hilom biti boja,
0292 no ti muvle do prvog džumaha-
0293 eto mene na Kosovo ravno
0294 sa mojije’ sto hiljada vojske,
0295 na Kosovu mejdan razdovjiti!"
0296 Kad Vusej’nu glas i knjiga dođe,
0297 te on viđe što mu knjiga priča,
0298 od stra’ su mu zaigrale ruke -
0299 pade knjiga u zelenu tarvu.
0300 Brže konje dobre pojahaše,
0301 carsku silu čekati ne smješe
0302 no sramotno bježe pr’o Kosova.
0303 Bošnjak ode u Bosnu ponosnu.
0304 Tako stade dva mjeseca dana,
0305 pa da vidiš cara čestitoga:
0306 car oprema šeset hiljad’ vojske
0307 i pred njima četiri vezira
0308 neka biju na Bojani grada.
0309 Hitro vojska na Skadar izađe,
0310 tako njima bog i sreća dala -
0311 brzo šeher Skadra prifatili
0312 i vezira u grad zaklopili
0313 pa ga biju topom i gudarom
0314 bez vremena tri neđelje dana:
0315 od du’ara ne odbija vara,
0316 a nekmoli da mu znadne vrata.
0317 Kad je bilo o svetome Luki,
0318 zađele se tri magle oblaka,
0319 sastaše se više Skadra grada:
0320 vjetar puhnu, a sijevnu munja,
0321 od oblaka tres je udario
0322 te razbio na Bojani grada.
0323 Što gradila sila Bušatlijna
0324 sa njegovo pet hiljad’ majstora,
0325 za vremena šezdeset godina.
0326 Tu vezira sila ufatila
0327 sa njegova do dva mila sina,
0328 hazne kažu hiljadu tovara
0329 opraviše caru na divanu,
0330 haznu prati Mustafa vezire,
0331 on i hazna caru na peškeša
0332 pred džamiju na Halem-muaje
0333 đe s’ vezirske isturaju glave.
0334 Al’ Vusej’ne carev murtatine!
0335 U zo čas si zemlju zamutio,
0336 a u gori Kosovo razbio,
0337 ako bog da i careva ruka,
0338 i tvoju će Stambol viđet glavu,
0339 sam ćeš mu je odnest na kobili,
0340 sve što bilo, to se i viđelo.