Браћи Милошу и Милићу
Једна нас је мајка породила,
и једна нас дојка одгојила,
одрастосмо на истоме крилу,
слушали смо једну мајку милу.
Посље школе ви ете даље о'шли 5
да би боље у животу нашли.
Кад постасте ви одрасли људи,
тад сте ваше изм'јенили ћуди,
све сте своје општој ствари дали,
за другове све сте жртвовали, 10
жртвовали и младост и знање,
нисте хтјели ви тећи имање.
И најпосље животе сте дали
да би другим живот олакшали.
Браћо моја, моје ране љуте, 15
многи знају ваше тешке путе,
да падосте оба на бранику,
али данас о вашему лику
скоро више ни помена није,
већ што наше тужно срце бије. 20
Тужна мајка од жалости тешке
не могаше јаду одољети,
на самртном часу помињала,
до посљедњег часа призивала.
Љуто цвиле три сестрице наше, 25
нас два брата који још осташе.
Отац нам је јоште у животу
и он вашу помиње доброту
па за вама лије горке сузе
што вас младе смрт прерано узе. 30
............................................
Нема њему неког олакшања
нити за вас каковог признања.
Да је правде и више врлине,
признате би наше жртве биле.
Сад многима није у памети 35
да се на вас покојнике сјети,
и о вама да се нешто пише,
да се лакше тешка суза брише.
.............................................
Браћо мила, Милић и Милоше,
и ја тешке нреживљујем дане, 40
на срце ми туга се савила
што изгубих вас два брата мила.
Зато вама ове ретке пишем,
горке сузе из очију бришем,
не знам, браћо, ђе је ваша рака, 45
нека вам је црна земља лака,
па да дођем вашем хладном гробу,
да вас јадан посјетити могу,
па да знадем, моја браћо мила,
ђе вас црна земљица покрива. 50
..............................................
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
