Braći Milošu i Miliću

* * *


Braći Milošu i Miliću

Jedna nas je majka porodila,
i jedna nas dojka odgojila,
odrastosmo na istome krilu,
slušali smo jednu majku milu.
Poslje škole vi ete dalje o'šli 5
da bi bolje u životu našli.
Kad postaste vi odrasli ljudi,
tad ste vaše izm'jenili ćudi,
sve ste svoje opštoj stvari dali,
za drugove sve ste žrtvovali, 10
žrtvovali i mladost i znanje,
niste htjeli vi teći imanje.
I najposlje živote ste dali
da bi drugim život olakšali.
Braćo moja, moje rane ljute, 15
mnogi znaju vaše teške pute,
da padoste oba na braniku,
ali danas o vašemu liku
skoro više ni pomena nije,
već što naše tužno srce bije. 20
Tužna majka od žalosti teške
ne mogaše jadu odoljeti,
na samrtnom času pominjala,
do posljednjeg časa prizivala.
Ljuto cvile tri sestrice naše, 25
nas dva brata koji još ostaše.
Otac nam je jošte u životu
i on vašu pominje dobrotu
pa za vama lije gorke suze
što vas mlade smrt prerano uze. 30
............................................
Nema njemu nekog olakšanja
niti za vas kakovog priznanja.
Da je pravde i više vrline,
priznate bi naše žrtve bile.
Sad mnogima nije u pameti 35
da se na vas pokojnike sjeti,
i o vama da se nešto piše,
da se lakše teška suza briše.
.............................................
Braćo mila, Milić i Miloše,
i ja teške nreživljujem dane, 40
na srce mi tuga se savila
što izgubih vas dva brata mila.
Zato vama ove retke pišem,
gorke suze iz očiju brišem,
ne znam, braćo, đe je vaša raka, 45
neka vam je crna zemlja laka,
pa da dođem vašem hladnom grobu,
da vas jadan posjetiti mogu,
pa da znadem, moja braćo mila,
đe vas crna zemljica pokriva. 50
..............................................

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

Izvor

  • Narodne pjesme, poslovice i slike iz života i običaja Srba na Kordunu. Knj. 2, sakupio i uredio Stanko Opačić-Ćanica, Zagreb: Prosvjeta, 1987., str. 170-171.