Бој на Пољицу код Попова
Књигу пише душки игумане,
Не пише је чим се књиге пишу,
Но је пише крви од образа,
Па је шаље преко Горе Црне,
Право шаље на српско Цетиње, 5
Кнез Данилу на поштене руке:
„Кнез Данило од истока сунце,
Ал’ не чујеш, ал’ хабера немаш,
И ако смо данас под султаном,
Ама јесмо од закона твога, 10
Твоја браћа и твоји синови,
Турски ни је зулум додијао,
Од зулума живјет’ не можемо:
Не даду ни служит’ летурђију,
Нит’ се молит’ Богу по закону, 15
Но Данило од истока сунце,
Ја те молим, а Богом те кумим,
Пошљи мени неколико војске,
А пред војском добра поглавара,
Војеводу од Цуцах Илију, 20
И сердара Матановић Пера,
А за њима неколико војске,
Пошаљи их Душком манастиру,
Ја се уздам а у Бога се надам
Да ћу скупит’ Србах пет хиљада, 25
Око славна Душког манастира,
До Завале бјелог манастира,
Све ћу Србље кренут’ на оружје,
Између нас Турке ишћерати,
И мунаре турске развалити, 30
И посјећи хоџе и кадије,
Око себе да не купе Турке”.
Кад је кнезу књига допанула,
Књигу штије, ал’ му мила није,
Жаовћему Дучић игумана, 35
Па он брата дозиваше Мирка,
Те му даде књигу написану,
Написану крви од образа,
Кад је Мирко књигу проучио,
Оваку је ријеч бесједио: 40
„Фала Богу, драги господаре,
Тешке муке од душманске руке,
Жалосноме игуману душком,
Какав га је зулум освојио,
Од проклете вјере агарјанске, 45
Но, за Бога, драги господаре,
Пошљи њему што је заискао,
Пошаљи му Илију и Пера,
И сердара Кривокапу Крста
И за њима неколико војске”! 50
Но, Данило Мирку одговара:
„Ја не могу индата послати,
Јер сам скоро у Париђ ходио,
На вијећу свијем краљевима,
У разговор јесмо говорили 55
Да не иду млади Црногорци
Да сијеку Херцеговце Турке”.
Али Мирко опет одговара:
„Немој, кнеже, за Бога милога,
Но, погледај јуначку невољу, 60
И избави душког игумана,
Нек’ се моли Богу по закону,
Нека служи Божју летурђију,
А за здравље Петровића кнеза,
Нека Србљи крвцу прољевају, 65
За крст часни и вјеру Христову
За јуначко име прађедово”!
Кад је кнеже ријеч саслушао,
Он направи лист књиге бијеле,
Па је шаље у Цуце камене, 70
А на руке војводи Илији:
„О Илија, моја вјерна слуго,
Брже купи неколико Цуцах,
Хајде с њима на Грахово равно,
Те ту чекај Матановић Пера, 75
Доклен дође и доведе војску”!
Ону шаље, другу опет пише,
Па је шаље у Ћеклиће тврде,
А на руке Матановић Перу:
„Чуј сердаре, Матановић Перо, 80
Ево ме је писмо допануло,
Од старога душког игумана,
Тешки му је зулум додијао,
Додијао зулум од Тураках,
Од којега живјети не може, 85
Но покупи неколико другах,
Хајде с њима на поље Грахово,
Ту ћеш наћи војводу Илију,
И његову уздану дружину,
Са сердаром Кривокапом Крстом 90
Па отолен окрените војску,
Хајте с њоме на Поље зубачко,
Ту наћете војеводу Луку,
А код Луке неколико војске,
Па отолен окрените војску, 95
Хајтес њоме Душком манастиру,
Ту наћете Дучић игумана,
Око њега окупљене Србље”!
Кад сердару књига допанула,
Брже скочи, и племе покупи, 100
Те изабра неколико другах,
Све добријех, а не хрђавијех,
Па појаха дебела ђогата,
Право иде на Грахово равно,
И ту нађе војводу Илију, 105
Са сердаром Кривокапом Крстом
И његове три стотине Цуцах,
Руке шире у лице се љубе,
За јуначко питају се здравље,
Отолен се Србљи подигоше, 110
Ето ти их гором и планином,
Док на Поље зубачко дођоше,
Ту нађрше војеводу Луку
Су његових пет стотинах друтах,
Ту се састаше три добра јунака, 115
А за њима хиљада момаках.
Отолен се Србљи подигоше,
И одоше низ шуму требињску.
Док дођоше Душком манастпру,
Дочека их душки игумане, 120
Око њега Србах пет стотинах.
Ту је вељи шемлук учинио,
Ту стајаше три бијела дана,
И на сабор Србље искупише,
Док глас пуче по земљи Турћији 125
Да је прешла црногорска војска,
Баш у Дужи у Херцеговину
Да помаже браћу Херцеговце.
Па се турске аге искупише.
Од Требиња и од Корјенићах, 130
Од Љубиња и од Невесиња,
И од Гацка, Фоче и Горажда.
И од Пљевља и Новог Пазара,
Па крвави мазар направише,
Па га шаљу бијелу Мостару 135
А на руке паши Васиф-паши:
Васиф-пашо, турска узданнце,
Ал’ не чујеш, ал’ хабера немаш,
Турћија ти у невољи цвили.
Ево на нас мрки Црногорци, 140
Ево су се примакнули близу.
У ђаурском Манастиру душком;
Одметну се раја од Тураках,
И на цара пушку обрнуше,
Но везире, ако знаш за Бога, 145
И нашега свеца Мухамеда,
Ти покупи силновиту војску.
Па је води у Попово равно,
Те притисни куле и хамбаре,
Ђе је веља десетина царска, 150
Ак’ увате куле и хамбаре,
Могу ратит’ за седам годинах”!
Кад је паша мазар проучио,
И видио што му Турци пишу,
Брже силну војску покупио, 155
По Мостару и око Мостара,
Од Љубиња и од Невесиња,
Од Требиња и од Корјенићах,
Од Габеле и бијела Стоца,
И од Фоче и Новог Пазара. 160
Сакупи се поголемо војске,
Све бирана од боја јунака,
Пуно кажу дванаест хиљадах,
А пред војском Мујага сердаре.
Крену војска у Попово дође, 165
А кад војска у Попово дође,
У Драчеву конак учињела,
Па се сјутри данак опремила,
На Пољицу оков учињела,
И бијеле куле уграбила, 170
Уграбила куле и хамбаре.
Хабер дође Душком манастиру
Да су дошли у Пољице Турци,
И притисли куле и хамбаре.
Кад то чуше српске поглавице, 175
На лагане ноге поскочише,
А претиле коње посједоше,
Па за собом војску окренуше,
Низа шуму дебелијем лугом,
У Седларе конак учињеше, 180
Па сјутри дан војску разредише,
Одсвуд Турке хитро околише,
С једне стране војвода Илија;
С друге стране Матановић Перо,
Са сердаром Кривокапом Крстом; 185
С треће стране млади Херцеговци.
Алабанда заметну се кавга,
Барјактари развише барјаке,
Стотинаши војску уредише,
Мили Боже, чуда великога, 190
Све Пољице магда притиснула,
Од брзога праха и олова,
И од паре коњске и јуначке.
А све јунак кликује јунака,
Док у куле затворише Турке, 195
Пет стотинах главах откинуше,
За куле се руком прихватише,
Навалише сламу и сијено,
Пет, шест њима кулах запалише,
И у куле Турке изгорјеше. 200
Кад Турцима муке додијаше,
Опаљени из кулах искачу,
Дочекују млади Црногорци,
Те сијеку од Тураках главе,
Три стотине главах посјекоше! 205
А кад виђе Мујага сердаре
Да ће своју изгубити главу,
Он утече главом без обзира,
За њим крену сва његова војска,
Утекоше низ равно Попово, 210
Ћераше их мрки Црногорци,
И остали млади Херцеговци,
Стотину им главах посјекоше,
Па се Србљи весело вратише,
Те погибшу браћу избројише, 215
Свега двадест и четири друга,
Рањенијех има шестдесет,
Међу њима два добра јунака,
Једно сердар Матановић Перо,
Друго сердар Кривокапа Крсто, 220
Од рана им ништа бити неће.
У Попову данак покупише,
У Дужи се манастир вратише;
Дочека их душки игумане,
Сваког, брате, грли и целива, 225
За јунаштво, које учињеше,
У Попову, у селу Пољицу,
Ту је Србље дивно угостио,
Срби њему љепо захвалише,
На Цетиње се здраво повратише. 230
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
