Boj na Poljicu kod Popova
Knjigu piše duški igumane,
Ne piše je čim se knjige pišu,
No je piše krvi od obraza,
Pa je šalje preko Gore Crne,
Pravo šalje na srpsko Cetinje, 5
Knez Danilu na poštene ruke:
„Knez Danilo od istoka sunce,
Al’ ne čuješ, al’ habera nemaš,
I ako smo danas pod sultanom,
Ama jesmo od zakona tvoga, 10
Tvoja braća i tvoji sinovi,
Turski ni je zulum dodijao,
Od zuluma živjet’ ne možemo:
Ne dadu ni služit’ leturđiju,
Nit’ se molit’ Bogu po zakonu, 15
No Danilo od istoka sunce,
Ja te molim, a Bogom te kumim,
Pošlji meni nekoliko vojske,
A pred vojskom dobra poglavara,
Vojevodu od Cucah Iliju, 20
I serdara Matanović Pera,
A za njima nekoliko vojske,
Pošalji ih Duškom manastiru,
Ja se uzdam a u Boga se nadam
Da ću skupit’ Srbah pet hiljada, 25
Oko slavna Duškog manastira,
Do Zavale bjelog manastira,
Sve ću Srblje krenut’ na oružje,
Između nas Turke išćerati,
I munare turske razvaliti, 30
I posjeći hodže i kadije,
Oko sebe da ne kupe Turke”.
Kad je knezu knjiga dopanula,
Knjigu štije, al’ mu mila nije,
Žaovćemu Dučić igumana, 35
Pa on brata dozivaše Mirka,
Te mu dade knjigu napisanu,
Napisanu krvi od obraza,
Kad je Mirko knjigu proučio,
Ovaku je riječ besjedio: 40
„Fala Bogu, dragi gospodare,
Teške muke od dušmanske ruke,
Žalosnome igumanu duškom,
Kakav ga je zulum osvojio,
Od proklete vjere agarjanske, 45
No, za Boga, dragi gospodare,
Pošlji njemu što je zaiskao,
Pošalji mu Iliju i Pera,
I serdara Krivokapu Krsta
I za njima nekoliko vojske”! 50
No, Danilo Mirku odgovara:
„Ja ne mogu indata poslati,
Jer sam skoro u Pariđ hodio,
Na vijeću svijem kraljevima,
U razgovor jesmo govorili 55
Da ne idu mladi Crnogorci
Da sijeku Hercegovce Turke”.
Ali Mirko opet odgovara:
„Nemoj, kneže, za Boga miloga,
No, pogledaj junačku nevolju, 60
I izbavi duškog igumana,
Nek’ se moli Bogu po zakonu,
Neka služi Božju leturđiju,
A za zdravlje Petrovića kneza,
Neka Srblji krvcu proljevaju, 65
Za krst časni i vjeru Hristovu
Za junačko ime prađedovo”!
Kad je kneže riječ saslušao,
On napravi list knjige bijele,
Pa je šalje u Cuce kamene, 70
A na ruke vojvodi Iliji:
„O Ilija, moja vjerna slugo,
Brže kupi nekoliko Cucah,
Hajde s njima na Grahovo ravno,
Te tu čekaj Matanović Pera, 75
Doklen dođe i dovede vojsku”!
Onu šalje, drugu opet piše,
Pa je šalje u Ćekliće tvrde,
A na ruke Matanović Peru:
„Čuj serdare, Matanović Pero, 80
Evo me je pismo dopanulo,
Od staroga duškog igumana,
Teški mu je zulum dodijao,
Dodijao zulum od Turakah,
Od kojega živjeti ne može, 85
No pokupi nekoliko drugah,
Hajde s njima na polje Grahovo,
Tu ćeš naći vojvodu Iliju,
I njegovu uzdanu družinu,
Sa serdarom Krivokapom Krstom 90
Pa otolen okrenite vojsku,
Hajte s njome na Polje zubačko,
Tu naćete vojevodu Luku,
A kod Luke nekoliko vojske,
Pa otolen okrenite vojsku, 95
Hajtes njome Duškom manastiru,
Tu naćete Dučić igumana,
Oko njega okupljene Srblje”!
Kad serdaru knjiga dopanula,
Brže skoči, i pleme pokupi, 100
Te izabra nekoliko drugah,
Sve dobrijeh, a ne hrđavijeh,
Pa pojaha debela đogata,
Pravo ide na Grahovo ravno,
I tu nađe vojvodu Iliju, 105
Sa serdarom Krivokapom Krstom
I njegove tri stotine Cucah,
Ruke šire u lice se ljube,
Za junačko pitaju se zdravlje,
Otolen se Srblji podigoše, 110
Eto ti ih gorom i planinom,
Dok na Polje zubačko dođoše,
Tu nađrše vojevodu Luku
Su njegovih pet stotinah drutah,
Tu se sastaše tri dobra junaka, 115
A za njima hiljada momakah.
Otolen se Srblji podigoše,
I odoše niz šumu trebinjsku.
Dok dođoše Duškom manastpru,
Dočeka ih duški igumane, 120
Oko njega Srbah pet stotinah.
Tu je velji šemluk učinio,
Tu stajaše tri bijela dana,
I na sabor Srblje iskupiše,
Dok glas puče po zemlji Turćiji 125
Da je prešla crnogorska vojska,
Baš u Duži u Hercegovinu
Da pomaže braću Hercegovce.
Pa se turske age iskupiše.
Od Trebinja i od Korjenićah, 130
Od Ljubinja i od Nevesinja,
I od Gacka, Foče i Goražda.
I od Pljevlja i Novog Pazara,
Pa krvavi mazar napraviše,
Pa ga šalju bijelu Mostaru 135
A na ruke paši Vasif-paši:
Vasif-pašo, turska uzdannce,
Al’ ne čuješ, al’ habera nemaš,
Turćija ti u nevolji cvili.
Evo na nas mrki Crnogorci, 140
Evo su se primaknuli blizu.
U đaurskom Manastiru duškom;
Odmetnu se raja od Turakah,
I na cara pušku obrnuše,
No vezire, ako znaš za Boga, 145
I našega sveca Muhameda,
Ti pokupi silnovitu vojsku.
Pa je vodi u Popovo ravno,
Te pritisni kule i hambare,
Đe je velja desetina carska, 150
Ak’ uvate kule i hambare,
Mogu ratit’ za sedam godinah”!
Kad je paša mazar proučio,
I vidio što mu Turci pišu,
Brže silnu vojsku pokupio, 155
Po Mostaru i oko Mostara,
Od Ljubinja i od Nevesinja,
Od Trebinja i od Korjenićah,
Od Gabele i bijela Stoca,
I od Foče i Novog Pazara. 160
Sakupi se pogolemo vojske,
Sve birana od boja junaka,
Puno kažu dvanaest hiljadah,
A pred vojskom Mujaga serdare.
Krenu vojska u Popovo dođe, 165
A kad vojska u Popovo dođe,
U Dračevu konak učinjela,
Pa se sjutri danak opremila,
Na Poljicu okov učinjela,
I bijele kule ugrabila, 170
Ugrabila kule i hambare.
Haber dođe Duškom manastiru
Da su došli u Poljice Turci,
I pritisli kule i hambare.
Kad to čuše srpske poglavice, 175
Na lagane noge poskočiše,
A pretile konje posjedoše,
Pa za sobom vojsku okrenuše,
Niza šumu debelijem lugom,
U Sedlare konak učinješe, 180
Pa sjutri dan vojsku razrediše,
Odsvud Turke hitro okoliše,
S jedne strane vojvoda Ilija;
S druge strane Matanović Pero,
Sa serdarom Krivokapom Krstom; 185
S treće strane mladi Hercegovci.
Alabanda zametnu se kavga,
Barjaktari razviše barjake,
Stotinaši vojsku urediše,
Mili Bože, čuda velikoga, 190
Sve Poljice magda pritisnula,
Od brzoga praha i olova,
I od pare konjske i junačke.
A sve junak klikuje junaka,
Dok u kule zatvoriše Turke, 195
Pet stotinah glavah otkinuše,
Za kule se rukom prihvatiše,
Navališe slamu i sijeno,
Pet, šest njima kulah zapališe,
I u kule Turke izgorješe. 200
Kad Turcima muke dodijaše,
Opaljeni iz kulah iskaču,
Dočekuju mladi Crnogorci,
Te sijeku od Turakah glave,
Tri stotine glavah posjekoše! 205
A kad viđe Mujaga serdare
Da će svoju izgubiti glavu,
On uteče glavom bez obzira,
Za njim krenu sva njegova vojska,
Utekoše niz ravno Popovo, 210
Ćeraše ih mrki Crnogorci,
I ostali mladi Hercegovci,
Stotinu im glavah posjekoše,
Pa se Srblji veselo vratiše,
Te pogibšu braću izbrojiše, 215
Svega dvadest i četiri druga,
Ranjenijeh ima šestdeset,
Među njima dva dobra junaka,
Jedno serdar Matanović Pero,
Drugo serdar Krivokapa Krsto, 220
Od rana im ništa biti neće.
U Popovu danak pokupiše,
U Duži se manastir vratiše;
Dočeka ih duški igumane,
Svakog, brate, grli i celiva, 225
Za junaštvo, koje učinješe,
U Popovu, u selu Poljicu,
Tu je Srblje divno ugostio,
Srbi njemu ljepo zahvališe,
Na Cetinje se zdravo povratiše. 230
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
