Болови
Ви ми нисте дошли у тренутку неком -
Ја вас у рођењу свом донесох свијех:
Кô сузе и смијех, кô чедност и гријех,
Као крв и страсти са плимом и секом.
Ви сте мога бића нераздвојни дио -
У дну душе моје растете, и с грана
Вашијех ја плод берем - благо својих дана,
И без вас бих само пуки сирјак био...
Све док сте у мени, никад путем грубим
Неће срце поћи... Славим вас и љубим,
Ви, звезде у своду моје ноћи трајне!
Ви, језера моја, што на хриди наге
Мога пуста жића просипате драге
Румене корале и смарагде сјајне...
Мостар, 1911.