Бодин/67

Бодин
Писац: Јован Суботић
ЧЕТВРТИ ПРИЗОР

ЧЕТВРТИ ПРИЗОР

ГЛАСНИК (уђе):
Послушај ме краљу Радославе!
Краљ те Бодин по мени поздравља
Да се манеш крвавога боја,
Него данас да мир учините.
Одреци се круне и престола
И отиди куда из државе
За вријеме, за годину дана
Док се у њој мало мир утврди,
А он ће ти кад се натраг вратиш
Дат’ Требиње твоју отчевину
Да га држиш са отца на сина.
КРАЉ:
Имаш јошт што да ми изпоручиш?
ГЛАСНИК:
Имам поздрав за друге кнезове.
КРАЉ:
Ето ти их па им поздрав кажи.
ГЛАСНИК (кнезовима):
Вас кнезове краљ је поздравио,
Ако се без боја предате
Свакога ће примит' милостиво
Оставит’ му име и државу
И дати му јошт по што од свога.
Ако ли му таки не дођете
Свима ће вам одкинути главе
И сваком ће кућу изкопати.
РУСЛАН (плане):
Кажи твоме краљу одпоруку:
Да ми само једног знамо краља
Ког на престол цела земља позва
Кад на томе иикога не беше.
Док тај живи то је краљ наш прави;
Нарече л' се други когод краљем
То краљ није него је бунтовник,
Пак ако се силом и одржи
Ипак није краљ већ је насилник.
А ми ћемо који веру знамо
И задане речи не газимо
Прије русе изгубити главе
Нег’ уз Јуду пристат’ предатеља
И заслужит’ име издаица.
(к другима)
Је л’ вам ова, господо, повољна?
СВИ:
Јест, жупане, и биће до смрти!
ГЛАСНИК (Доброславу):
Теби кнеже брат краљ поручује
Да сам свога дома не издајеш
Нег’ да одма к својој браћи дођеш
И рођеној похиташ матери.
ДОБРОСЛАВ:
Ја сам веру свому стрицу дао
И остајем где ме вера веже.
КРАЉ (устане):
Киезови ти одговор дадоше:
А сад мој чуј па га верно кажи.
Да ми Бодин златну иште круну
А рођачку за њу љубов пружа
Пристао бих на такву промену
И жељену круну бих му дао.
Ал' кад иште и сам зрак којим сам
Од детињства дисат’ навикао
И без кога живити не могу
Више иште нег’ што дати могу.
Тим из наших пру узима руку
И суд устма Божијим оставља:
Нек Бог дакле међ нама пресуди!
СВИ (потрзајући сабље весело):
Живио краљ! Живила правица!
ГЛАСНИК (оде.)
КРАЉ:
Сад нам ништа друго не остаје
Него ићи и за бој справљат' се
Јер ће Бодин одмах ударати.
(Оде на десно.)
УДОБИЋ:
На бој браћо! Хватајте се оружја!
(Оду.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.