Bodin/67

Bodin
Pisac: Jovan Subotić
ČETVRTI PRIZOR

ČETVRTI PRIZOR

GLASNIK (uđe):
Poslušaj me kralju Radoslave!
Kralj te Bodin po meni pozdravlja
Da se maneš krvavoga boja,
Nego danas da mir učinite.
Odreci se krune i prestola
I otidi kuda iz države
Za vrijeme, za godinu dana
Dok se u njoj malo mir utvrdi,
A on će ti kad se natrag vratiš
Dat’ Trebinje tvoju otčevinu
Da ga držiš sa otca na sina.
KRALj:
Imaš jošt što da mi izporučiš?
GLASNIK:
Imam pozdrav za druge knezove.
KRALj:
Eto ti ih pa im pozdrav kaži.
GLASNIK (knezovima):
Vas knezove kralj je pozdravio,
Ako se bez boja predate
Svakoga će primit' milostivo
Ostavit’ mu ime i državu
I dati mu jošt po što od svoga.
Ako li mu taki ne dođete
Svima će vam odkinuti glave
I svakom će kuću izkopati.
RUSLAN (plane):
Kaži tvome kralju odporuku:
Da mi samo jednog znamo kralja
Kog na prestol cela zemlja pozva
Kad na tome iikoga ne beše.
Dok taj živi to je kralj naš pravi;
Nareče l' se drugi kogod kraljem
To kralj nije nego je buntovnik,
Pak ako se silom i održi
Ipak nije kralj već je nasilnik.
A mi ćemo koji veru znamo
I zadane reči ne gazimo
Prije ruse izgubiti glave
Neg’ uz Judu pristat’ predatelja
I zaslužit’ ime izdaica.
(k drugima)
Je l’ vam ova, gospodo, povoljna?
SVI:
Jest, župane, i biće do smrti!
GLASNIK (Dobroslavu):
Tebi kneže brat kralj poručuje
Da sam svoga doma ne izdaješ
Neg’ da odma k svojoj braći dođeš
I rođenoj pohitaš materi.
DOBROSLAV:
Ja sam veru svomu stricu dao
I ostajem gde me vera veže.
KRALj (ustane):
Kiezovi ti odgovor dadoše:
A sad moj čuj pa ga verno kaži.
Da mi Bodin zlatnu ište krunu
A rođačku za nju ljubov pruža
Pristao bih na takvu promenu
I željenu krunu bih mu dao.
Al' kad ište i sam zrak kojim sam
Od detinjstva disat’ navikao
I bez koga živiti ne mogu
Više ište neg’ što dati mogu.
Tim iz naših pru uzima ruku
I sud ustma Božijim ostavlja:
Nek Bog dakle međ nama presudi!
SVI (potrzajući sablje veselo):
Živio kralj! Živila pravica!
GLASNIK (ode.)
KRALj:
Sad nam ništa drugo ne ostaje
Nego ići i za boj spravljat' se
Jer će Bodin odmah udarati.
(Ode na desno.)
UDOBIĆ:
Na boj braćo! Hvatajte se oružja!
(Odu.)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.