Бено Поплесија (Робиња)1/9
| ←Шена осма | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена девета |
Шена десета→ |
КАПЕТАН: Имаш знат, о Ждеро, да Громињало хоће ријет страховити гром, громињај-муња, страшива трешња, огњевити тријес, трјесковити огањ; пачех хоће ријети да, ако се ја кренем, стрестиће се земља ако запљунем, уздигнуће се море, и ако запухнем, остинуће огањ; — и зато се зовем капетан Громињало.
ЖДЕРО: А ја ти се зовем Ждеро цијећа глада који стоји у овему прождрлому стонку; и од сад унапријед хоћу се чинит зват Ждери-товијериа, ер гледајући погледом прождирем. — ако у се потегнем фјат, шмркам ти вино, — ако ијем, ја ти дилувијам [потапамј.
КАПЕТАН: Муч’, tu bolardo, indegno [ти лудове, који не заслужујеш] за чути моје продеце [јунаштва]! Ја сам они Громнњало nepote [унук] del gran Batt'inferno, cugino [рођак] di Mangiafulmini, figlio [син] di Tuita Gigante, pronepote [праунук] di Sbranacerbero, parente [сродник] di Frenadragone e discendente [и потомак] свијех краља од свијета.
ЖДЕРО: Почека’, имам ти и ја родбине од које се могу хвалити! зашто Прождор из Комоца био је отац Прождри-Пуље, од Прождри-Пуље се родио Прождрлац, од кога сам се ја, Ждеро, родио.
КАПЕТАН: Да те није чут! — Слушај, видиш ли ону кућу?
ЖДЕРО: Да је товијерна, боље бих је видио.
КАПЕТАН: Онди стоји моја божица; зато хоћу да је отидеш уграбит per forca [на силу] из куће, и то за деспет онега Пераштанина. И ако ти је не би хтио дат, реци му: „Умри!“, и делонго ће пастит мртав.
ЖДЕРО: Ха ха! ма зашто хоћеш да убијем једнога сиромаха човјека?
КАПЕТАН: Хоћу да убијеш не само једнога човјека, ma un esercito intiero [него цијелу војску], кад си са мном, и то све con un sol soffio [једним задахом].
ЖДЕРО: Cazzo, госпару, ја неумијем тако жестоко запухнут! а пака нијесам нигда чуо да се тако људи убијају.
КАПЕТАН: Tira via, poltron da niente [иди ћа, кукавпце]; гледај с којом бравуром [јунаштвом] ходим и идем дат асалт [нападај] овој кући. Видиш гдје ми излази дим из носа, огањ из очи, трјескови из рилице? ово моје чело видиш гдје сијева огањ, а ова моја десница не чини ли ти се трестит?
ЖДЕРО: Дур, дур! ја тега ништа не видим.
КАПЕТАН: Познат је да нијеси човјек белиџер [ратоборан]. Orsù, идем ја куцат; сад ћу обалит ову кућу. — Тик, ток, тик, ток, тик.
Референце
уреди
