Бено Поплесија (Робиња)1/8
←Шена седма | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена осма |
Шена девета→ |
ДОКТУР: Nostra cupidineus pectora torquet amor! не могу наћи меднја суфичијента [срества довољног] за одкрити оној робињи љубав. Сад, бивши Baccanalia, то јес sacra tempora Bacchi, личенцијo [отpустио] сам моје пуеруле [момчиће] за моћи — absolutus negotii — апликат се [бацити се] на љубав ове робиње; и зато сам намислио доћ под фуњестру с једнијем трастулом [играчком], нека узбуде чути la mia melliflua ed armoniosa voce[мој слатки и складни глас], и имам јој овако закантат: „O matre pulchra filia pulcccchrior!“; ма боље је овако: „Лијепа, seratas aperi fenestras, ербо ћу сад quatiare portam; не могу веће sopportare [подноситн] љубав pectora nostra." А утолико отићу osculare questi muri et antemurali [ове зидове и предзиђе], у којијем стоји clausa et recondita mea robignicula. (Овди љуои кућу.) Salvete, mura fatali [удесни зидови], у којијем стоји затворено idolo mio [моје срце]; хоћу вас пољубит iterum atque iterum.
ПЕРАШТАНИН: Која ово канаља [нитков] иђе око моје куће?
ДОКТУР: Heu me, in fraude captus sum!
ПЕРАШТАНИН: Тужни Ђуре, њеке ти се стрегонарије [мађије] око куће чине! ваља му дат колацијуn [доручак]. Tole, tole, mago da niente [на ти, невриједни чаробниче]; научи се други пут фатукјарије [чини] чинит. (Овди га полива водом.)
ДОКТУР: Heu, heu, gli umeri [плећа]! pulsis sum madefactus aquis; тријеба ми је утећ, да ме тко не види полита и да узме трастула [да се не нарура] од мене.
Референце
уреди