Бено Поплесија (Робиња)1/7
| ←Шена шеста | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена седма |
Шена осма→ |
МИХОЧ: Је ли посибило [могуће], Заплетало, да ти, који си се хвалио да ти баста заплестит што би се могло трудно расплестит, не баста ти наћ начин за консолат [утјешити] ме?
ЗАПЛЕТАЛО: Госпару, ја сам они исти који сам свеђера био, ма сам те тако видио замршена у љубави Анице Моемуче, то и нијесам мого вјероват да љубиш ону робињу.
ЛИМИЦА (сам спијава): Cazzo, о робињи се дискора [говори]; attento [пази!], Лимица!
МИХОЧ: Вјеруј ми да је љубим, и на таки начин, да сам готов замахнитат; зато нађи који начин да је могу имат.
ЗАПЛЕТАЛО: Ја бих нашо тисућу начина, мааа...
МИХОЧ: Ма што? Реци ми!
ЗАПЛЕТАЛО: Бојим се од онега лупешковића од Лимице да нам он све не смете.
ЛИМИЦА (сам спијава): Лажеш ко јебен пас!
МИХОЧ: Не бој се, не би он то смио учинит. Ма ну ми реци, како ћеш учинит?
ЗАПЛЕТАЛО: Ваљало би дати онему Пераштанину доста гроша, то бисмо је имали senza altro [свакако].
МИХОЧ: Veramente [заиста] добро говориш; ма како ћемо iмат мједи? ти знаш у какву ме кончету [мнијењу] мој отац држи.
ЛИМИЦА (сам): Од онега старежиnе нећете имат нi минце! ЗАПЛЕТАЛО: Ти зnаш да сам ја Заплетало, ја ћу заплестит пo свијета за измакнут му мједи; ходи са мном — сад ћеш виђет.
ЛИМИЦА (сам): Per vita mia не заплете ништа! знаш да сам ја лимица sorda [глуха], која излимат [истурпијати] све твоје плетиво; сад ћу ја отит све старога авизат.
Референце
уреди
