Дуждева свадба
0001 Е се диже Задранине бане
0002 он се диже у лов у планину
0003 су његово тридесет Задранах,
0004 лов ловио за петнаес’ данах,
0005 ево бане лова и не виђе,
0006 а камоли лова да улови,
0007 до га таква намјер нанијела
0008 у Шаркију високу планину,
0009 на бијеле Анђелића овце,
0010 но говори Задранине бане:
0011 "Божја помоћ, овчар код овацах!
0012 Чије с’ овце, ко л’ је код овацах?"
0013 Но је момче ријеч говорило:
0014 "Бог дај тебе, од горе хајдуче!
0015 Јесу овце Анђелића Вука,
0016 а код њих је његов брате Мићо."
0017 На вјеру га бане уфатио
0018 и свеза му наопако руке,
0019 и узе му хиљаду овацах,
0020 поведе их Задру бијеломе,
0021 а кад Задру бијеломе дође,
0022 ето Мића на муке метнуо,
0023 за ногне га палце објесио,
0024 још му веће муке задаваше,
0025 бан под њиме сламу жежијаше,
0026 док момчету муке одољеле
0027 па је Мићо ријеч говорио:
0028 "А за бога, Задранине бане!
0029 Ал’ ме убиј, ал’ ме посијеци,
0030 ал’ ме метни на тешке откупе,
0031 немој мене овако мучити!"
0032 Кад га бане био разумио,
0033 е му бјеше ријеч говорио:
0034 "О чујеш ме, Анђелића Мићо!
0035 Нити ћу те убит ни појсећи,
0036 ни ћу за те паре ни динара,
0037 ни у жуто млетачка цекина,
0038 до стотину волах из Језерах;
0039 ако ти је и то мало, Мићо,
0040 још двје стотин’ овна преходнога,
0041 ако ти је и то мало Мићо,
0042 још тридесет црвених доламах,
0043 на доламе тридесторо токах
0044 ако ти је и ту мало, Мићо,
0045 још тридесет сјајних џефердарах;
0046 ако ти је и ту мало, Мићо,
0047 тридест чивтах малијех пушаках,
0048 ако ти је и ту мало, Мићо,
0049 још твојега из потаје вранца;
0050 ако ти је и ту мало, Мићо,
0051 још десницу Вука брата твога,
0052 да не чини зулум по крајини."
0053 Кад је Мићо њега разумио,
0054 те му бјеше ријеч говорио:
0055 "Додај мене дивит и хартију,
0056 е ћу Вуку књигу оправити
0057 да сигура за мене откупе."
0058 На прешу га бане послушао,
0059 додаде му дивит и хартију,
0060 ево Мићо ситну књигу пише,
0061 а шиље је у Котаре равне
0062 своме брату Анђелијћа Вуку,
0063 све му што је и како је каже.
0064 Посла књигу земљом и свијетом,
0065 докле дође у Котаре равне,
0066 али књига не застаде Вука,
0067 но Вук бјеше горје уз планине,
0068 но застаде Вукову љубовцу.
0069 Кад је млада књигу проучила,
0070 живу ватру бјеше разгрнула
0071 те у ватру књгу сагорјела.
0072 Јадан Мићо чека и гледаше
0073 кад те доћи за њега откупи,
0074 а кад виђе ере ништа нема,
0075 на кољено другу књигу пише,
0076 она књига застанула Вука.
0077 Кад је Вуче књигу проучио,
0078 он се бјеше добро посилио
0079 е ће свога брата избавити,
0080 на кољено ситну књгу пише,
0081 оправи је горје у Језера
0082 да му дође стотину воловах;
0083 ону посла, другу ситну пише,
0084 а шиље је горје у Корита,
0085 да му дође дв’је стотин’ овновах;
0086 ону посла, трећу књигу пише,
0087 а шиље је дужду од Млетаках,
0088 да му пошље тридесет доламах,
0089 на доламе тридесторо токах
0090 и шездесет малијех пушаках,
0091 и тридесет сјајних џефердарах,
0092 ону посла, па четврту пише,
0093 а шиље је на море дуждево
0094 да му дођу од мора медизи,
0095 да му ваде из рамена руку.
0096 На књигу га санак преварио,
0097 па се Вуче од сна пробудио
0098 те је љуби својој говорио:
0099 "Ну отиди у подрум под кулу
0100 те извади врана Мићовога,
0101 скини ш њега седло од биљура,
0102 метни на њем’ коњску самарину,
0103 скини ш њега ибришим колане,
0104 метни на њем’ коњске попружине,
0105 скини ш њега мједене бисаге,
0106 метни на њем’ крпјенице торбе,
0107 скини ш њега узду позлаћену,
0108 метни на њем’ коњску оглавину,
0109 скини ш њега чоху од копита,
0110 метни на њем’ коњску покровчину."
0111 Кад је млада њега разумјела,
0112 све је тако она наредила,
0113 а Вук ојде на бијелу кулу,
0114 скину с себе ајдучко ођело,
0115 а обуче прње сиромашке,
0116 учини се сужањ невољниче,
0117 па се тури вранцу на рамена
0118 и отиде од града до града,
0119 докле Задру бијеломе дође,
0120 и Задра је опросио града
0121 докле бану пре’ дворове дође,
0122 ал’ пре’ дворе банова робиња
0123 ђе му шика два пособца сина,
0124 божју јој је помоћ називао:
0125 "Божја помоћ, банова робиња!
0126 А тако те мука не допала,
0127 као што је овога јунака,
0128 ну отиди бану на дворове
0129 те замоли бана господара,
0130 неће ли ме бане поплатити."
0131 Кад је млада њега разумјела,
0132 била му је ријеч говорила:
0133 "Причувај ми ову ђецу луду
0134 док се вратим из двора бијела."
0135 То је Вуче једва дочекао
0136 па извио двоје ђеце лудо
0137 те их метну у крпјене торбе,
0138 објеси их баби о самару,
0139 па се тури врану на рамена.
0140 Да ти бјеше видијети, побро,
0141 ка се Вуче пр’о Задар провуче,
0142 али глас дође латинину бану
0143 е му Вуче ђецу заробио:
0144 док Латини коње хазураше,
0145 Вук збјеже на врата од града,
0146 док Латини на врата до града,
0147 Вук истрча на сред поља равна
0148 и утече зеленом планином,
0149 здраво Вуче у Котаре дође
0150 и донесе два банова сина.
0151 Ну да видиш банове банице
0152 е се млада на јаде виђела,
0153 на кољено ситну књигу пише,
0154 а шиље је у Котаре равне:
0155 "Богом брате, Анђелијћа Вуче!
0156 Немој мени ђецу запуштити
0157 док ми наше робље мијењамо."
0158 Кад је Вука књига допанула
0159 и кад виђе што му књига пише,
0160 он баници другу отписује:
0161 "Ах не лудуј, банова банице!
0162 Ја ти нећу ђецу запуштити,
0163 тек ја нејмам вина ни ракије,
0164 ни симита хљеба бијелога,
0165 ни претила меса овнујега,
0166 но ми га је бане одузео,
0167 ма нећу ти ђецу запуштити,
0168 доста имам хљеба овсенице
0169 и студене воде с каменице,
0170 нећу тебе ђецу запуштити,
0171 но доведи мога брата Мића,
0172 доведи га у Шару планину
0173 одкле га је бане заробио
0174 и даћу ти јединога сина,
0175 за другога донеси откупа,
0176 мали откуп шест товарах блага,
0177 у неђељу која прва греде
0178 да ми наше робје мијењамо."
0179 Кад баници таква књига дође,
0180 извадила из тавнице шужња
0181 па му скроји госпоцко ођело,
0182 о’ шта капу, о’ тога доламу,
0183 сину сужањ ка на гори сунце,
0184 а кад дође свијетла неђеља
0185 е се диже банова баница
0186 и узела шес’ товарах блага,
0187 и отиде у Шару планину,
0188 ту находи Анђелијћа Вука
0189 те су они робје мијењали
0190 и велико весеље чинили.
0191 Али виђи, драги побратиме,
0192 нам’ Србима зулум од Латина!
0193 Тешко брату који брата нејма,
0194 јер без брата нејма узданице,
0195 брат ће брата избавит тавнице.
