Duždeva svadba
0001 E se diže Zadranine bane
0002 on se diže u lov u planinu
0003 su njegovo trideset Zadranah,
0004 lov lovio za petnaes’ danah,
0005 evo bane lova i ne viđe,
0006 a kamoli lova da ulovi,
0007 do ga takva namjer nanijela
0008 u Šarkiju visoku planinu,
0009 na bijele Anđelića ovce,
0010 no govori Zadranine bane:
0011 "Božja pomoć, ovčar kod ovacah!
0012 Čije s’ ovce, ko l’ je kod ovacah?"
0013 No je momče riječ govorilo:
0014 "Bog daj tebe, od gore hajduče!
0015 Jesu ovce Anđelića Vuka,
0016 a kod njih je njegov brate Mićo."
0017 Na vjeru ga bane ufatio
0018 i sveza mu naopako ruke,
0019 i uze mu hiljadu ovacah,
0020 povede ih Zadru bijelome,
0021 a kad Zadru bijelome dođe,
0022 eto Mića na muke metnuo,
0023 za nogne ga palce objesio,
0024 još mu veće muke zadavaše,
0025 ban pod njime slamu žežijaše,
0026 dok momčetu muke odoljele
0027 pa je Mićo riječ govorio:
0028 "A za boga, Zadranine bane!
0029 Al’ me ubij, al’ me posijeci,
0030 al’ me metni na teške otkupe,
0031 nemoj mene ovako mučiti!"
0032 Kad ga bane bio razumio,
0033 e mu bješe riječ govorio:
0034 "O čuješ me, Anđelića Mićo!
0035 Niti ću te ubit ni pojseći,
0036 ni ću za te pare ni dinara,
0037 ni u žuto mletačka cekina,
0038 do stotinu volah iz Jezerah;
0039 ako ti je i to malo, Mićo,
0040 još dvje stotin’ ovna prehodnoga,
0041 ako ti je i to malo Mićo,
0042 još trideset crvenih dolamah,
0043 na dolame tridestoro tokah
0044 ako ti je i tu malo, Mićo,
0045 još trideset sjajnih džeferdarah;
0046 ako ti je i tu malo, Mićo,
0047 tridest čivtah malijeh pušakah,
0048 ako ti je i tu malo, Mićo,
0049 još tvojega iz potaje vranca;
0050 ako ti je i tu malo, Mićo,
0051 još desnicu Vuka brata tvoga,
0052 da ne čini zulum po krajini."
0053 Kad je Mićo njega razumio,
0054 te mu bješe riječ govorio:
0055 "Dodaj mene divit i hartiju,
0056 e ću Vuku knjigu opraviti
0057 da sigura za mene otkupe."
0058 Na prešu ga bane poslušao,
0059 dodade mu divit i hartiju,
0060 evo Mićo sitnu knjigu piše,
0061 a šilje je u Kotare ravne
0062 svome bratu Anđelijća Vuku,
0063 sve mu što je i kako je kaže.
0064 Posla knjigu zemljom i svijetom,
0065 dokle dođe u Kotare ravne,
0066 ali knjiga ne zastade Vuka,
0067 no Vuk bješe gorje uz planine,
0068 no zastade Vukovu ljubovcu.
0069 Kad je mlada knjigu proučila,
0070 živu vatru bješe razgrnula
0071 te u vatru knjgu sagorjela.
0072 Jadan Mićo čeka i gledaše
0073 kad te doći za njega otkupi,
0074 a kad viđe ere ništa nema,
0075 na koljeno drugu knjigu piše,
0076 ona knjiga zastanula Vuka.
0077 Kad je Vuče knjigu proučio,
0078 on se bješe dobro posilio
0079 e će svoga brata izbaviti,
0080 na koljeno sitnu knjgu piše,
0081 opravi je gorje u Jezera
0082 da mu dođe stotinu volovah;
0083 onu posla, drugu sitnu piše,
0084 a šilje je gorje u Korita,
0085 da mu dođe dv’je stotin’ ovnovah;
0086 onu posla, treću knjigu piše,
0087 a šilje je duždu od Mletakah,
0088 da mu pošlje trideset dolamah,
0089 na dolame tridestoro tokah
0090 i šezdeset malijeh pušakah,
0091 i trideset sjajnih džeferdarah,
0092 onu posla, pa četvrtu piše,
0093 a šilje je na more duždevo
0094 da mu dođu od mora medizi,
0095 da mu vade iz ramena ruku.
0096 Na knjigu ga sanak prevario,
0097 pa se Vuče od sna probudio
0098 te je ljubi svojoj govorio:
0099 "Nu otidi u podrum pod kulu
0100 te izvadi vrana Mićovoga,
0101 skini š njega sedlo od biljura,
0102 metni na njem’ konjsku samarinu,
0103 skini š njega ibrišim kolane,
0104 metni na njem’ konjske popružine,
0105 skini š njega mjedene bisage,
0106 metni na njem’ krpjenice torbe,
0107 skini š njega uzdu pozlaćenu,
0108 metni na njem’ konjsku oglavinu,
0109 skini š njega čohu od kopita,
0110 metni na njem’ konjsku pokrovčinu."
0111 Kad je mlada njega razumjela,
0112 sve je tako ona naredila,
0113 a Vuk ojde na bijelu kulu,
0114 skinu s sebe ajdučko ođelo,
0115 a obuče prnje siromaške,
0116 učini se sužanj nevoljniče,
0117 pa se turi vrancu na ramena
0118 i otide od grada do grada,
0119 dokle Zadru bijelome dođe,
0120 i Zadra je oprosio grada
0121 dokle banu pre’ dvorove dođe,
0122 al’ pre’ dvore banova robinja
0123 đe mu šika dva posobca sina,
0124 božju joj je pomoć nazivao:
0125 "Božja pomoć, banova robinja!
0126 A tako te muka ne dopala,
0127 kao što je ovoga junaka,
0128 nu otidi banu na dvorove
0129 te zamoli bana gospodara,
0130 neće li me bane poplatiti."
0131 Kad je mlada njega razumjela,
0132 bila mu je riječ govorila:
0133 "Pričuvaj mi ovu đecu ludu
0134 dok se vratim iz dvora bijela."
0135 To je Vuče jedva dočekao
0136 pa izvio dvoje đece ludo
0137 te ih metnu u krpjene torbe,
0138 objesi ih babi o samaru,
0139 pa se turi vranu na ramena.
0140 Da ti bješe vidijeti, pobro,
0141 ka se Vuče pr’o Zadar provuče,
0142 ali glas dođe latininu banu
0143 e mu Vuče đecu zarobio:
0144 dok Latini konje hazuraše,
0145 Vuk zbježe na vrata od grada,
0146 dok Latini na vrata do grada,
0147 Vuk istrča na sred polja ravna
0148 i uteče zelenom planinom,
0149 zdravo Vuče u Kotare dođe
0150 i donese dva banova sina.
0151 Nu da vidiš banove banice
0152 e se mlada na jade viđela,
0153 na koljeno sitnu knjigu piše,
0154 a šilje je u Kotare ravne:
0155 "Bogom brate, Anđelijća Vuče!
0156 Nemoj meni đecu zapuštiti
0157 dok mi naše roblje mijenjamo."
0158 Kad je Vuka knjiga dopanula
0159 i kad viđe što mu knjiga piše,
0160 on banici drugu otpisuje:
0161 "Ah ne luduj, banova banice!
0162 Ja ti neću đecu zapuštiti,
0163 tek ja nejmam vina ni rakije,
0164 ni simita hljeba bijeloga,
0165 ni pretila mesa ovnujega,
0166 no mi ga je bane oduzeo,
0167 ma neću ti đecu zapuštiti,
0168 dosta imam hljeba ovsenice
0169 i studene vode s kamenice,
0170 neću tebe đecu zapuštiti,
0171 no dovedi moga brata Mića,
0172 dovedi ga u Šaru planinu
0173 odkle ga je bane zarobio
0174 i daću ti jedinoga sina,
0175 za drugoga donesi otkupa,
0176 mali otkup šest tovarah blaga,
0177 u neđelju koja prva grede
0178 da mi naše robje mijenjamo."
0179 Kad banici takva knjiga dođe,
0180 izvadila iz tavnice šužnja
0181 pa mu skroji gospocko ođelo,
0182 o’ šta kapu, o’ toga dolamu,
0183 sinu sužanj ka na gori sunce,
0184 a kad dođe svijetla neđelja
0185 e se diže banova banica
0186 i uzela šes’ tovarah blaga,
0187 i otide u Šaru planinu,
0188 tu nahodi Anđelijća Vuka
0189 te su oni robje mijenjali
0190 i veliko veselje činili.
0191 Ali viđi, dragi pobratime,
0192 nam’ Srbima zulum od Latina!
0193 Teško bratu koji brata nejma,
0194 jer bez brata nejma uzdanice,
0195 brat će brata izbavit tavnice.
